Zašto Rusija gađa Odesu?

Napad, kasno u ponedeljak, usledio je nakon još jednog udara tokom vikenda, kada je Moskva izvela dugotrajan talas napada dronovima i raketama na šire područje oko Odese, u kojem se nalaze luke od ključnog značaja za ukrajinsku spoljnu trgovinu i uvoz goriva.

Ovi napadi dolaze nakon ruskih pretnji da će „odseći Ukrajinu od mora“, podseća Al Jazeera.

Eskalacija ruskih napada na Odesu, najveći lučki grad u Ukrajini, odvija se u trenutku kada Vašington pojačava diplomatske napore da se rat okonča. Ukrajinski zvaničnici sastali su se u petak na Floridi sa članovima američke delegacije, dok su američki izaslanici u subotu vodili razgovore sa ruskim predstavnicima.

„Situacija u Odeskoj oblasti je teška zbog ruskih udara na lučku infrastrukturu i logistiku“, rekao je u ponedeljak novinarima u Kijevu ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski. „Rusija ponovo pokušava da ograniči pristup Ukrajine moru i da blokira naše obalske regione“.

Šta se dogodilo u najnovijem ruskom napadu na Odesu?

U utorak je načelnik Odeske regionalne vojne administracije, Oleh Kiper, izjavio da su ruski udari tokom noći oštetili civilni teretni brod i skladište u jednom delu Odese, dok se krov dvospratne stambene zgrade zapalio.

U međuvremenu, napadi u subotu na luku Pivdenji u blizini Odese oštetili su rezervoare za skladištenje, rekao je potpredsednik vlade Ukrajine Oleksij Kuleba. Ti udari usledili su samo dan nakon balističkog raketnog napada, takođe u Pivdenjiju, u kojem je poginulo osam ljudi, a najmanje 30 je ranjeno.

Ovo su samo najnoviji udari u eskalaciji neprijateljstava u tom području tokom proteklih nekoliko nedelja.

Prošle sedmice Rusija je izvela jedan od najvećih vazdušnih napada u ratu na region Crnog mora, pri čemu je oštećena energetska infrastruktura i izazvan nestanak struje u Odesi, zbog čega je na stotine hiljada stanovnika ostalo bez električne energije nekoliko dana.

Rusko ministarstvo odbrane se nije odmah oglasilo povodom ovih napada, ali je Kremlj ranije tokom skoro četvorogodišnjeg rata opisao ekonomsku infrastrukturu Ukrajine kao „legitiman vojni cilj“.

Na aplikaciji za razmenu poruka Telegram, Kuleba je u petak rekao da su ruske snage gađale energetsku infrastrukturu i most preko reke Dnjestar u blizini sela Majaki, jugozapadno od Pivdenjija, koji je pogođen pet puta u roku od 24 sata.

Taj most povezuje delove regiona razdvojene vodenim tokovima i predstavlja glavnu zapadnu rutu ka graničnim prelazima sa Moldavijom. Trenutno je van funkcije. Kuleba je naveo da se tom rutom uobičajeno transportuje oko 40 odsto ukrajinskih zaliha goriva.

Zašto Rusija gađa Odesu?

„Fokus rata se možda pomerio ka Odesi“, rekao je Kuleba, upozoravajući da bi se „ludi“ napadi mogli intenzivirati, dok Rusija pokušava da oslabi ukrajinsku ekonomiju.

Ruski predsednik Vladimir Putin ranije je izjavio da Moskva želi da ograniči pristup Ukrajine Crnom moru kao odmazdu za nedavne ukrajinske napade dronovima na rusku „flotu iz senke“, kojom se zaobilaze sankcije i koja prevozi različite vrste robe.

Ukrajina tvrdi da se ti brodovi koriste za ilegalni izvoz nafte pod sankcijama, što Rusiji obezbeđuje glavni izvor prihoda za finansiranje njene potpune invazije na susednu zemlju.

Koliko je luka Odesa važna za Ukrajinu?

Luka Odesa je dugo bila od ključnog značaja za ukrajinsku ekonomiju. Poznata kao „biser na moru“, Odesa je treći najnaseljeniji grad u Ukrajini, posle Kijeva i Harkova.

Luke na Crnom moru – uključujući Odesu i dve obližnje luke, Pivdenji i Čornomorsk, kao i Mikolajiv na istoku – obrađivale su više od 70 odsto ukrajinskog izvoza pre rata.

Međutim, uloga Odese kao trgovačkog čvorišta dodatno je porasla poslednjih godina, pošto su luke u Zaporoškoj, Hersonskoj i Nikolajevskoj oblasti pale pod rusku okupaciju.

Od početka rata u februaru 2022. godine, Ukrajina je ostala među pet najvećih svetskih izvoznika pšenice i kukuruza, i to uglavnom zahvaljujući Odesi.

Gađanjem brodskih i lučkih postrojenja u Odesi raketama i dronovima, kažu ukrajinski zvaničnici, Putin ima za cilj da uništi ukrajinsku trgovinu i poslovnu infrastrukturu.

Zelenski, koji je ranije optužio Rusiju da „seje haos“ među stanovnicima Odese, rekao je: „Svi moraju da vide da bez pritiska na Rusiju ona nema nameru da iskreno okonča svoju agresiju“.

Šta bi značilo za Ukrajinu ako bi Odesa bila uništena?

Ako bi luka Odesa bila teško oštećena, ekonomske posledice po Ukrajinu bile bi ozbiljne. Grad i okolna područja pretrpeli bi velika gubitke radnih mesta u pomorskom saobraćaju i logistici, što bi snažno smanjilo lokalne prihode. Istovremeno, preduzeća koja zavise od luke našla bi se u problemima, a investicije bi opale.

Na nacionalnom nivou, izvozni kapacitet Ukrajine bio bi ozbiljno pogođen. Kao ključna kapija za izvoz žitarica i drugih roba, poremećaji u Odesi povećali bi troškove transporta, usporili isporuke i smanjili obim izvoza, što bi ugrozilo priliv deviza i izvršilo dodatni pritisak na ukrajinsku valutu – grivnu.

Na drugim mestima, poljoprivrednici bi trpeli zbog nižih cena svojih proizvoda, kao i problema sa skladištenjem, što bi imalo lančane negativne efekte na ruralne ekonomije. Država bi takođe izgubila carinske prihode upravo u trenutku kada bi troškovi obnove rasli, što bi oslabilo ukupnu ekonomsku otpornost zemlje.

Koje su još oblike pomorskog ratovanja Ukrajina i Rusija koristile tokom rata?

Tokom poslednjih šest meseci, pomorsko ratovanje između Ukrajine i Rusije značajno se intenziviralo. Obe strane su napadale vojne i komercijalne ciljeve širom Crnog mora i šire.

Ukrajinske snage sve češće koriste podvodne dronove i bespilotna površinska plovila za napade na brodove povezane sa ruskom takozvanom „flotom u senci“.

Nekoliko tankera iz te flote, uključujući Kairos i Virat, pogođeno je ukrajinskim pomorskim dronovima u Crnom moru, u blizini turskih voda, krajem novembra.

Kijev je proširio domet svojih operacija i van Crnog mora, tvrdeći da je 19. decembra izveo napade dronovima u Sredozemnom moru na tanker Qendil, povezan s Rusijom, što predstavlja novo proširenje ukrajinskih pomorskih aktivnosti.

Istovremeno, ruske snage su pojačale napade na komercijalne ciljeve, uključujući turski brod koji je prevozio kamione i drugu robu u blizini Odese, a koji je 13. decembra bio meta napada dronovima.

Stručnjaci navode da ove akcije odražavaju prelazak ka tzv. „asimetričnom pomorskom ratovanju“, u kojem dronovi i improvizovani sistemi igraju sve veću ulogu u ometanju ekonomskih i vojnih mreža podrške obe strane na moru.