„Najveća u mnoštvu američkih izdaja“: Gardijan analizira rat u Ukrajini i potencijalna rešenja

Nije u pitanju samo mučna pokornost prema Vladimiru Putinu, optuženom ratnom zločincu i masovnom ubici. Nije u pitanju samo okrivljivanje žrtava i maltretiranje Kijeva da bi napravio ustupke. Nisu to čak ni grubi pokušaji Donalda Trampa da monetizuje rat i iskoristi bedu miliona za Nobelovu slavu dok istovremeno potkopava saveznike NATO-a i gazi suverena prava.

Ono što zaista šokira i boli jeste čista loša vera koju pokazuje zemlja koju su Evropljani uvek smatrali prijateljem. Kao što je primetila engleski gotski romanopisac iz 18. veka En Radklif, „malo je okolnosti koje pogađaju više od otkrića perfidnosti kod onih kojima smo verovali“.

Da ponovimo Trampovo mračno upozorenje nakon što je odbijen zbog Grenlanda – Evropa će pamtiti.

Dok rat velikih razmera koji je Putin pokrenuo 2022. godine ovog utorka ulazi u svoju petu krvavu godinu, Evropa, kao i Rusija, je u velikoj nevolji. Pa ipak, i SAD su iako Tramp i njegovi brbljivi mapetovci Marko Rubio i Džej Di Vens to još ne shvataju, piše spoljnopolitički komentator Gardijana Sajmon Tisdal.

Većina Evropljana sada smatra svog najvažnijeg partnera nepouzdanim, čak i neprijateljem. Globalni uticaj i vođstvo SAD brzo blede, na ogromnu prednost Kine. Svuda se autokrate raduju, kao i evropske krajnje desničarske stranke koje napreduju.

„Pitanje kako će se ovaj rat završiti je zapravo egzistencijalno pitanje za Evropu“, rekao je Volfgang Išinger, predsednik ovogodišnje Minhenske bezbednosne konferencije.“To će odrediti – na više načina – budućnost ovog kontinenta“.

Ali rat se pokazao i kao određujući za Trampa i njegove zaslepljene, fanatične ideologe iz redova Maga. Zataškavajući ruske devastacije (i ilegalni puč u Venecueli), Rubio je u Minhenu odlučio da cilja na globalizaciju, „klimatske kultove“ i multikulturalizam. Američki državni sekretar pozvao je na povratak ultranacionalizmu, protekcionizmu, zatvorenim granicama i hrišćanskoj kulturi. „Juče je gotovo“, izjavio je.

Mali Marko (kako ga Tramp zove) je zbunjen. Trampizam se odnosi na ponovno stvaranje jučerašnjeg dana, na fantazije o „dobrim starim vremenima“.

Putin pati od sličnih zabluda. Rat je deo njegovog revanšističkog projekta da Rusiju ponovo učini velikom, da obnovi sovjetsku sferu. Slično tome, Si Đinping, kineski lider, pokušava da napravi svoj veliki skok unazad, akumulirajući diktatorska ovlašćenja u meri neviđenoj od Maoa Cedunga.

Otvorena, slobodoljubiva Evropa duginih boja demokratije i vladavine prava je živi prekor ovim tromim Frankenštajnovim retro-čudovištima i njihovim ekstremno desničarskim imitatorima. Oni je preziru i plaše je se. Kao i Ukrajina, ona im stoji na putu.

Američka izdaja Ukrajine, koja je nagovestila širu izdaju, nije počela sa Trampom. Barak Obama je legao na rudu kada je Putin aneksirao Krim 2014. Džo Bajden, progonjen duhovima Hladnog rata, reagovao je sa fatalnim preteranim oprezom na invaziju 2022. godine.

Ono što se promenilo jeste da su Trampove izdaje namerne i da se dešavaju sada. Svaka zora donosi još jedan dan sramote. Prošle godine, civilne žrtve u Ukrajini dostigle su najviši godišnji nivo od početka rata dok je Putin proširio rat koji je Tramp obećao da će okončati za 24 sata.

Direktne isporuke američkog oružja smanjene su gotovo na nulu. Trampov smešni „mirovni proces“, koji nadgleda njegov poslovni prijatelj i njegov zet koji se podsmešljivo umiljava, ugađa Putinovim maksimalističkim zahtevima dok isključuje Evropu.

Trampov „mirovni plan“ od 28 tačaka – jednostrani akcioni plan ka ruskoj pobedi – brzo je diskreditovan. Pa ipak, on i dalje insistira da Kijev preda suverenu teritoriju, postavljajući katastrofalan presedan i uskraćujući bezbednosne garancije.

I dalje cilja da brzo zaradi novac od ukrajinskih mineralnih resursa i posleratnih sporazuma sa Rusijom. I dalje redovno maltretira divnog ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog. I dalje omalovažava evropske saveznike dok se udvara Putinu i autoritarcima poput mađarskog Viktora Orbana, argentinskog Havijera Mileija i izraelskog Benjamina Netanjahua.

Za bestidnu izdaju, Tramp nema modernog ravnog. Pa ipak, raste uverenje da se to ne može i neće nastaviti. Koliko dugo još mogu voljni prevaranti poput šefa NATO-a Marka Rutea da brbljaju o vitalnim transatlantskim vezama kada ih Tramp svakodnevno rastvara u kiselini i vitriolu?

Kako se Rubio usuđuje da drži predavanja Evropljanima o hrišćanskoj civilizaciji dok on i drugi varvari Novog sveta žmure na izraelske zločine u Gazi? Sada planiraju da ponovo napadnu Iran, a možda i Kubu. Kojim pravom?

Trampova perfidna tiranija, podjednako toksična kod kuće i u inostranstvu, samo će se pogoršavati što duže bude tolerisana. Uprkos svim očiglednim preprekama i teškoćama, imperativ je da Evropljani i prethodna, antitrampovska američka većina, počnu da govore jednim glasom – i da reči uparuju sa delima.

A gde je bolje početi nego u Ukrajini, stvarnoj i simboličnoj prvoj liniji fronta u borbi između liberalne demokratije i osovine Tramp-Putin?

Evo šta se mora učiniti – rasporediti trupe iz evropske „koalicije voljnih“ da obezbede i brane Kijev i druge neokupirane gradove; Rusiji se ne sme dozvoliti veto. Sprovesti zonu zabrane letenja, kao što sam više puta apelovao. Povećati broj odbrambenih raketa i dronova. Izbaciti rusku flotu u senci.

Pojačati tajne „aktivne mere“, uključujući sajber i sabotažne mere, kako bi se suprotstavili hibridnom ratovanju Kremlja. Zapleniti imovinu, proterati špijune, razotkriti laži, promeniti narativ. Evropa mora da zahteva trenutni prekid vatre nakon čega sledi postepeno povlačenje Rusije i da preuzme vodeću ulogu u bilo kakvim konačnim pregovorima o rešenju.

Ako ne, zašto ne? Jer, razmotrite alternative – beskrajni rat, beskrajno ubijanje ili neodrživ, nepravedan mir pod uslovima Trampa i Putina.

Evropa je na oprezu – SAD se ne može verovati. Izazov je zaista egzistencijalan. Sve za šta se zalaže i što smatra vrednim je potencijalno na zalogu. Bez obzira na to kako se to radi, zbog iscrpljenog, neporaženog naroda Ukrajine i njihovog budućeg mira i bezbednosti, Evropljani (uključujući Britaniju) moraju konačno pronaći jedinstvo, hrabrost i sredstva da preduzmu vojnu, ekonomsku, diplomatsku i moralnu ofanzivu.