Najopasnija zima u ratu: Da li je Ukrajina „prevelika da propadne“?

Tada su izdržljiv otpor Ukrajinaca, 2.000 protivtenkovskih raketa koje je Velika Britanija isporučila samo nekoliko nedelja pre invazije i taktička nesposobnost Rusa spasili situaciju – uz prkosan otpor predsednika Volodimira Zelenskog da prihvati američku ponudu za evakuaciju.

Sada se Ukrajina suočava s još jednom teškom zimom – jednom koju herojstvo i improvizacija možda neće moći da prevaziđu.

Delimično je to zato što sudbina zemlje neće u potpunosti biti u njenim rukama. Mnogo toga će zavisiti od zapadnih saveznika dok Ukrajinci pokušavaju da prebrode hladne nedelje i mesece i suoče se sa tri velika izazova.

Prvo, Ukrajina će se suočiti sa krizom finansiranja 2026. i postoji opasnost da ostane bez novca u februaru, osim ako Belgija ne ukine blokadu plana da se izdaje zajam od 140 milijardi evra iz reparacija koristeći zamrznuta sredstva Ruske centralne banke koja se čuvaju u depozitorijumu hartija od vrednosti u Briselu.

Predložena šema predviđa da EU zameni ruska sredstva za AAA obveznice bez kupona, a gotovina bi išla u Kijev. Ukrajina bi morala da vrati novac samo ako Moskva pristane da plati ratne reparacije.

Međutim, dok sat otkucava prema odlučujućem samitu EU sledećeg meseca, malo je znakova da će pat-pozicija između zvaničnika EU i belgijske vlade biti prevaziđena, s obzirom na zabrinutost Belgije zbog mogućih pravnih zahteva i moguće odmazde Rusije.

Problem je dodatno zakomplikovan kada je prošle nedelje slovački premijer Robert Fico najavio da će se i on protiviti korišćenju zamrznutih ruskih sredstava za finansiranje odbrane Ukrajine.

Bez zajma iz reparacija, EU će teško moći da obezbedi potrebna sredstva za Ukrajinu, što je još hitnije sada kada je američka finansijska podrška prekinuta pod predsednikom Donaldom Trampom.

Bez zajma iz reparacija, malo je verovatno da će države članice pristati da pozajmljuju novac na tržištu. Vladama sa ograničenim sredstvima nije privlačna ideja da budu odgovorne za plaćanje kamata.

To bi moglo ostaviti prostor za „koaliciju voljnih“ koja bi pokušala da prikupi sredstva u pozadini političkog previranja u Kijevu i rastuće buke oko optužbi za korupciju.

Ove nedelje, bivši poslovni saradnik Zelenskog pobegao je iz zemlje dok su nezavisni istražitelji za korupciju podigli optužnice protiv njega i još šestoro ljudi zbog ilegalnog plana da kontrolišu ključna državna preduzeća, uključujući Energoatom, ukrajinsku nuklearnu agenciju.

Korupcija u nabavci odbrane takođe je na meti istražitelja, a prema izvorima bliskim istrazi, koji su tražili da ostanu anonimni, uskoro će biti izvršeni novi pretresi u ukrajinskom Ministarstvu odbrane kao deo istrage o naduvanim ugovorima za nabavku.

„Sve ovo dolazi u veoma lošem trenutku, upravo kada Brisel mora da odluči o dodatnom finansiranju za Kijev“, rekao je strani savetnik ukrajinske vlade za Politico. „Ovo Ukrajincima stvara ogromne probleme u ubeđivanju zapadnih saveznika da nastave sa finansiranjem. I ovo je municija za one u MAGA krugu i one u Centralnoj Evropi, na primer Mađare, da kažu: „Zašto ovo radimo““?

Bivši ukrajinski zvaničnik, kome je takođe omogućeno da ostane anoniman kako bi mogao da govori o osetljivim pitanjima, rekao je da očekuje da će zapadno finansiranje i isporuke oružja nastaviti jer je Ukrajina „prevelika da propadne“.

Ali Brisel će veoma jasno, iza kulisa, izraziti svoje nezadovoljstvo i strožije vezati buduće finansiranje projekata za sprovođenje reformi.

Drugi problem je na bojnom polju, gde se Ukrajina nalazi pod sve većim pritiskom ruskih snaga i na ivici gubitka grada Pokrovska, važnog logističkog i transportnog čvorišta, gde se borbe vode više od godinu dana.

Gubitak Pokrovska pokrenuo bi novu fazu borbe za Donjeck i dao Rusima veću slobodu u pokušajima da zauzmu preostalih 25 odsto regiona koje još nisu osvojili. To bi ruskim komandantima omogućilo jaču poziciju da prete strateški značajnim gradovima Kramatorsku i Slovjansku.

Dodatnu zabrinutost izaziva činjenica da su ukrajinski komandanti možda bili taktički nadmašeni u borbi za Pokrovsk, jer su naseli na rusku zaveru u avgustu, kada su očigledno zavedeni ruskom ofanzivom na susedni grad Dobropilja.

„Rusi su odvratili naše generale probijanjem u Dobropilju, a zatim to iskoristili da probiju linije u Pokrovsku“, rekla je Marijana Bezušla, poslanica i oštra kritičarka komandanta Oružanih snaga Ukrajine, generala Oleksandra Sirskog.

Bezušla, bivša zamenica predsednika Parlamentarnog komiteta za nacionalnu bezbednost i odbranu, nije jedina koja smatra da su ukrajinski komandanti napravili taktičke greške u Pokrovsku, uključujući preusmeravanje pojačanja u Dobropilju u ključnom trenutku.

Sada postoji zabrinutost da Rusi pokušavaju da iskoriste ukrajinsku zadnju liniju u Pokrovsku tako što pokreću upade u region Dnjipropretrovska na jugu i Zaporožja.

„Uprkos heroizmu i modernosti mnogih ljudi u Oružanim snagama Ukrajine, sistem odlučivanja ukrajinske vojske jednostavno ne može da se nosi i vuče se unutar okvira koji postavlja neprijatelj“, dodala je Bezušla.

Borba za Pokrovsk ponovo je istakla ozbiljan manjak ljudstva u Ukrajini. Na nekim delovima fronta, Rusija ima desetostranu prednost u broju vojnika.

U ruralnim oblastima to nije toliki problem jer dronovi i daljinski upravljani sistemi dominiraju bojnom poljem. Ali kada su sukobi u bliskoj borbi u urbanim sredinama, kao u Pokrovsku, Rusi imaju prednost.

Pored zabrinutosti oko finansiranja i situacije na bojnom polju, treći veliki izazov zime je energetski rat.

U prethodnim zimama Ukrajinci su se fokusirali na održavanje električne energije dok su ruski vazdušni napadi neumorno uništavali elektroenergetski sistem, deo strategije Kremlja da angažuje „Generala Zimu“ kako bi iscrpeo otporni duh Ukrajinaca.

Zahvaljujući improvizaciji Ukrajinaca i inženjerskoj snalažljivosti u popravljanju oštećenog sistema, zajedno sa uvozom energije iz Evrope, svetla su uglavnom ostala upaljena – iako uz rotirajuća isključenja i nestanke struje, što je najgore bilo u oktobru 2022.

Ove zime, međutim, ruski napadi su mnogo jači, a Ukrajinci nemaju protivvazdušnu odbranu da se nose s njima, niti je verovatno da će je uskoro dobiti.

Povrh svega, Rusija je prilagodila taktiku tako što nije ciljala samo elektroenergetski sistem, već i infrastrukturu za prirodni gas u Ukrajini. Šezdeset odsto Ukrajinaca zavisi od prirodnog gasa da bi zagrejali svoje domove.

Sa ukrajinskom zimom koja je na samo mesec dana udaljena, zemlja je možda izgubila trećinu kapaciteta za proizvodnju prirodnog gasa, a moguće i više.

Početkom oktobra, Blumberg je izvestio da je 60 odsto domaćeg proizvodnog kapaciteta onemogućeno u napadima na postrojenja u Poltavi i Harkovu, glavnim regionima za eksploataciju gasa u Ukrajini. Vlasti su naknadno tvrdile da su popravke vratile polovinu izgubljenog kapaciteta.

Međutim, napadi su se nizali sve češće, u onome što je Sergej Koreckij, predsednik Naftogaza, državne nacionalne naftne i gasne kompanije, nazvao „akterima terorizma“.

Samo u jednoj nedelji oktobra, tri ruska udara ciljala su postrojenja za eksploataciju gasa u regionima Harkova, Sume i Černihiva. Obim izazova dodatno je istaknut tokom vikenda novim masivnim napadom na ukrajinsku energetsku i gasnu infrastrukturu, što je velikim delom zemlje donelo hladnoću i mrak.

Bivša ministarka energetike Olga Boguslavets upozorila je da je „već jasno da će ova zima biti mnogo teža nego sve prethodne“.

Zaista, pred Ukrajinom je teška zima. Veliko pitanje je da li će zemlja izaći iz nje u dovoljno dobrom stanju da se odupre nametnutom lošem mirovnom sporazumu.