Da li Tramp priprema teren da okrivi Evropu za neuspeh u Ukrajini?

Posle meseci pritiska na Ukrajinu da se nagodi sa Moskvom i da se odrekne teritorija koje je Rusija okupirala, američki predsednik je u utorak iznenadio evropske prestonice kada je na društvenim mrežama napisao da Kijev može „da se bori i pobedi“ i povrati celu svoju zemlju „uz pomoć EU“.

Iako je Trampov novi stav u nekim krugovima dočekan sa odobravanjem, mnogi evropski zvaničnici zaključili su da on zapravo prenosi na njih odgovornost za odbranu Ukrajine uz očekivanja koja Evropa teško može ispuniti.

Tramp je takođe zauzeo čvršći stav po pitanju sankcija, pozivajući EU da prekine kupovinu ruske nafte i uvede carine Kini i Indiji, korake koje je Viktor Orban, Trampov saveznik, dugo osporavao i blokirao.

„Ovo je početak igre svaljivanja krivice“, rekao je jedan zvaničnik u kontekstu iznenadne promene stava Trampa. „SAD su znale da će carine Kini i Indiji biti neprihvatljive“ za EU, dodao je.

Tramp „priprema izlaznu strategiju“ kako bi mogao da okrivi Evropu kad god to bude potrebno, rekao je pomoćnik jedne evropske vlade.

Promena je opisana kao „spektakularna“ i „generalno dobra“, ali je nemački zvaničnik primetio da Tramp time postavlja veoma visoke standarde.

„Tramp želi da izbegne situaciju da, nakon devet meseci na vlasti, ovaj rat postane i njegov rat a ne samo rat Bajdena“, rekao je Karlo Masala, profesor međunarodnih odnosa na Univerzitetu u Minhenu.

Jedan evropski zvaničnik tumači Trampov pozdrav „Srećno svima!“ u objavi na Truth Social kao aluziju na pismo predaje odgovornosti.

Drugi zvaničnik rekao je: „Svi vide da se on distancira“.

Tokom bilateralnog sastanka u Njujorku, francuski predsednik Emanuel Makron je Trampovu izjavu okarakterisao kao „vrlo ispravnu“.

„Ako potpuno podržimo Ukrajinu u ovoj situaciji, ruska ekonomija pati, pa postoji mogućnost za bolju budućnost“, dodao je Makron.

Međutim, lideri EU su zaključili da Tramp više nije pouzdan saveznik, naveli su zvaničnici.

Trampov ton u vezi konflikta promenio se od povratka u Belu kuću u januaru. Posle sukoba sa Zelenskim u Ovalnoj kancelariji u februaru, ublažio je svoj pristup prema Kijevu.

U utorak je, naprotiv, izrazio poštovanje prema ukrajinskom lideru nazivajući ga „hrabrim čovekom“.

Tramp vrši pritisak na Evropu, ali još ne kažnjava Moskvu

Američki predsednik takođe je postao frustriran zbog svog neuspeha da okonča rat, kao i zbog Vladimira Putina, rekavši ruskom lideru da mora učestvovati u mirovnim pregovorima ili će se suočiti sa posledicama.

Međutim, Tramp do sada još nije nametnuo direktne sankcije Moskvi, i povremeno nastavlja da za sukob krivi ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog.

Od samita u Aljasci s Putinom, Tramp je pojačao pritisak na evropske zemlje da preuzmu odgovornost za okončanje sukoba.

Sergij Kislica, prvi zamenik ministra spoljnih poslova Ukrajine, rekao je za Fajnenšel Tajms u sredu u Kijevu da Trampove izjave o Ukrajini „nisu bile spontana, emotivna izjava“.

„One su rezultat dugih, višeslojnih razgovora sa Ukrajinom, evropskim partnerima i američkim zvaničnicima tokom više nedelja“, rekao je Kislica, koji je bio prisutan u Ovalnoj kancelariji tokom poslednjeg sastanka Trampa i Zelenskog.

Dodao je i da su izjave rezultat obaveštajnih podataka i saveta Trampovih glavnih savetnika.

Kislica se nije složio s tvrdnjama nekih evropskih zvaničnika da Tramp povlači podršku Ukrajini ili da Evropi postavlja nerealne uslove.

„Evropljani mogu da urade više i treba da urade više“, rekao je, aludirajući na članice EU koje još  kupuju rusku naftu i gas.

U poslednjim nedeljama, Tramp je fokusirao pažnju na izvoz ruske energije u Evropu. Iako su te količine znatno opale od početka rata 2022. godine, Mađarska i Slovačka i dalje uvoze rusku naftu, dok Francuska, Španija, Belgija i Holandija kupuju ruski tečni prirodni gas (LNG).

Tramp je u obraćanju Generalnoj skupštini UN u utorak izjavio da je spreman da uvede „oštre carine“ koje bi mogle da „zaustave krvoproliće“ u Ukrajini – ali samo ako i evropske zemlje preduzmu iste mere.

„Oni kupuju naftu i gas od Rusije dok se istovremeno bore protiv Rusije. To je sramotno“, rekao je Tramp.

Nije precizirao kakve bi konkretne mere to bile, ali je ranije ovog meseca pozvao EU da uvede carine i do 100 odsto Kini i Indiji – najvećim kupcima ruske energije – što je u Briselu dočekano sa skepticizmom.

„Evropski zvaničnici teško veruju da bi Tramp zaista postupio isto ako bi EU uvela visoke carine Pekingu i Nju Delhiju“, rekla je Lijana Fiks, viša saradnica Saveta za spoljne odnose.

Oni ne veruju, dodala je ona, da će Tramp zaista pratiti taj potez.

„On jednostavno nije pouzdan po tom pitanju“, rekla je Fiks.