Foto: PixabayOdluka vlasti u Letoniji da letonski postane jedini jezik koji se koristi u školama diskriminatorska je u odnosu na druge etničke grupe u zemlji, u kojoj živi veliki broj govornika ruskog jezika, saopštio je stručni tim Ujedinjenih nacija, preneo je portal Politiko.
U septembru prošle godine Letonija je usvojila zakon čiji je cilj da do 2025. godine letonski postane jedini jezik koji se koristi u školama u zemlji, počevši od predškolskih ustanova.
„U skladu sa međunarodnim pravom, Vlada Letonije ima obavezu da štiti i podržava jezička prava manjinskih zajednica u zemlji, bez diskriminacije. Vlasti moraju da pojasne oštra ograničenja za obrazovanje na jezicima manjina, koja faktički dovode do njegovog eliminisanja“, navodi se u izveštaju.
U odgovoru Ujedinjenim nacijama, letonska vlada je navela da taj zakon ne krši međunarodno pravo, tvrdeći da su države slobodne da izaberu „najprikladnije mere kako bi osigurale odgovarajuću i efikasnu zaštitu“ prava manjina.
„Letonija je delovala u dobroj veri tako što je postepeno povećavala udeo letonskog jezika u obrazovnom sistemu i ostavila je dovoljno dug prelazni period da amandmani stupe na snagu“, napisao je letonski ministar spoljnih poslova Edgars Rinkevičs.
Iako više neće biti moguće pratiti dvojezičnu nastavu na letonskom i nekom drugom jeziku, „deca i učenici će imati pravo da studiraju manjinski jezik i kulturnu istoriju“, dodao je Rinkevič.
U Letoniji živi više stotina hiljada ljudi koji govore ruski, što čini oko četvrtinu od 1,8 miliona stanovnika te zemlje. Dok je Letonija bila u Sovjetskom Savezu, komunističke vlasti su sprovele politiku „rusifikacije“, uspostavljajući ruski kao glavni institucionalni jezik.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
