„Mogući ratni zločin“: Zašto nijedna Trampova opcija za smenu vlasti u Venecueli nije bez posledica?

Tramp je u ponedeljak uveče okupio najviše zvaničnike nacionalne bezbednosti i saradnike na sastanku u Ovalnoj kancelariji, tražeći da odrede naredne korake u sukobu koji mu sve više izmiče kontroli – kako unutar osiromašene, naftom bogate zemlje, tako i u Vašingtonu.

Pre razgovora, predsednik Venecuele Nikolas Maduro, prkosno je igrao pred mnoštvom pristalica u Karakasu na mitingu na otvorenom u stilu Trampa, time razbijajući ranije glasine da je popustio američkim zahtevima da napusti zemlju.

„Ne želimo mir robova, niti želimo mir kolonija“, rekao je Maduro.

Politički temelji Trampove kampanje unutar SAD postaju još krhkiji jer Bela kuća ne uspeva da uguši rastuću kontroverzu oko naknadnog američkog udara u kojem su, prema izveštajima, poginuli preživeli članovi posade navodnog čamca za krijumčarenje droge u Karibima.

Mogući ratni zločin

Trampovi demokratski kritičari na Kapitol Hilu upozoravaju na mogući ratni zločin. A nekoliko moćnih republikanaca pokazuju retku spremnost da temeljno istraže administraciju.

„Ako Donald Tramp nastavi svoje postupke protiv Venecuele, odmah ćemo podneti Rezoluciju o ratnim ovlašćenjima kako bismo blokirali raspoređivanje američkih snaga u Venecueli,“ napisao je lider senatske manjine Čak Šumer na društvenim mrežama u ponedeljak, prenosi Gardijan. „Moć da se objavi rat leži isključivo u rukama Kongresa — ne Donalda Trampa.“

If the Trump administration proceeds with plans to conduct military strikes against Venezuela, we will file a War Powers Resolution to block the deployment of U.S. forces to Venezuela.

The safety of our troops and our national security is at stake. pic.twitter.com/XqvTwjSr7G

— Chuck Schumer (@SenSchumer) December 2, 2025

AP piše pozivajući se na pravne stručnjake da bi američka vojska počinila zločin kada bi ubila preživele iz napada na navodni brod za krijumčarenje droge, kažu pravni stručnjaci.

Nije važno da li su SAD u „oružanom sukobu“ sa narko-kartelima, kako tvrdi Trampova administracija. Takav kobni drugi napad bi prekršio zakone koji važe u mirnodopsko vreme, kao i one koji regulišu oružane sukobe, navode stručnjaci.

„Ne mogu da zamislim da iko, bez obzira na okolnosti, veruje da je prihvatljivo ubiti ljude koji se drže za čamac u vodi,“ rekao je Majkl Šmit, bivši pravnik Ratnog vazduhoplovstva i profesor emeritus Ratnog koledža američke mornarice. „To je očigledno nezakonito.“

Bela kuća je u ponedeljak potvrdila da je u septembru izveden drugi napad na plovilo optuženo za krijumčarenje droge kod obale Venecuele i insistirala da je izveden „u samoodbrani“ i u skladu sa zakonima oružanog sukoba.

Drugi napad u kojem bi bili ubijeni preživeli bio bi nezakonit pod bilo kojim okolnostima, bilo da je reč o oružanom sukobu ili ne, rekao je Šmit.

On je naveo da SAD nisu u legitimnom oružanom sukobu sa narko-kartelima, jer bi karteli morali da sprovode visok nivo nasilja protiv zemlje, a ne samo da krijumčare drogu koja ubija Amerikance.

Čak i kada bi to bio slučaj, „već više od jednog veka je jasno da ne smete proglasiti takozvani ‘no quarter’ – ne uzimati preživele, ubiti svakoga“, rekao je Šmit.

Američki sukob sa Venecuelom sada počinje da proždire Vašington, piše CNN, nakon više od četiri meseca eskalirajućeg političkog, ekonomskog i vojnog pritiska, oličenog u masivnom prisustvu najvećeg nosača aviona na svetu, Džerald R. Ford, i armade američkih brodova u vodama kod Venecuele.

Sve je više pažnje usmereno na ulogu sekretara za odbranu Pita Hegseta u napadima na čamce. Bivši voditelj Foks Njuza bio je kontroverzan izbor za čelnog čoveka Pentagona, a njegovo neiskustvo, oštar nastup i odbacivanje nekih etičkih i pravnih zaštitnih mehanizama vojske prete da ga pretvore u politički teret za predsednika, dok demokrate zahtevaju njegovu ostavku.

Šire gledano, Madurov prkos predstavlja Trampu, Hegsetu, predsedniku Združenog generalštaba Denu Kejnu, državnom sekretaru Marku Rubiju i drugim najvišim zvaničnicima sve dublju stratešku dilemu.

Tramp „igra na veliko“, piše CNN. U četvrtak je zapretio da će napadi na mete narko-kartela na kopnu u Venecueli početi „veoma uskoro“. U subotu je izjavio da se vazdušni prostor te zemlje treba smatrati zatvorenim.

Ali Maduro nije otišao nigde. Američki predsednik – koji je ranije bio osetljiv na bilo kakav nagoveštaj da neko „ustukne“ nakon što iznese pretnje – sada mora da razmotri da li njegovo zveckanje oružjem počinje da gubi kredibilitet bez demonstracije vojne sile koja bi ga uvukla u sukob u inostranstvu.

Maduro prkosi američkim „opcijama“

Vašington se nada da će njegovo vojno nagomilavanje toliko uzdrmati Madura da će prihvatiti egzil u inostranstvu ili da će ga zbaciti generali iz njegovog užeg kruga.

Tramp je u nedelju potvrdio da je nedavno razgovarao s Madurom telefonom ali venecuelanski moćnik je ostao na mestu.

Venecuelanski opozicioni političar Dejvid Smolanski rekao je za CNN da su Sjedinjene Države ranije dale Maduru „opcije“ da napusti zemlju.

Ali neuspeh režima da se dosad slomi staviće na probu Trampovu spremnost da ispuni svoju pretnju da će stvari rešavati „na teži način“, dok Maduro karakteristično razvlači pregovore i krize kako bi oslabilo volju svojih protivnika.

Madurova tvrdoglavost takođe otvara pitanje da li bi ijedan nivo američkog pritiska ispod direktne vojne akcije počeo da rastače njegov režim.

Jedna mogućnost je da je administracija potcenila izdržljivost Madurove baze moći – česta greška američkih vlada tokom godina, koje su se nadale padu totalitarnih rivala u neprijateljskim zemljama.

Maduro se može nadati da će Tramp izgubiti strpljenje, početi da traži krivce u svom najbližem okruženju i nastojati da pronađe sopstveni izlaz.

Ako predsednik ipak izabere vojnu akciju, ideja pune invazije na Venecuelu i dalje deluje nezamislivo. Dakle, ima li on opcije koje bi toliko uzdrmale Madurov bezbednosni aparat da bi se politička jednačina u Karakasu promenila?

Ili bi napadi na navodna mesta za krijumčarenje droge ili vojne baze ohrabrili Madura, ujedinili javno mnjenje oko njega i učinili da poveruje da može izdržati pritisak?

Izbori koji su pred Trampom posebno su teški zato što bi uglavnom mirno svrgavanje Madura predstavljalo trijumf spoljne politike. Takođe bi poslalo poruku o moći i namerama SAD sa drugim američkim protivnicima u regionu, uključujući Kubu, i pokazalo Kini i Rusiji – koje pokušavaju da stvore regionalni uticaj i izazovu poremećaje – da Tramp vlada svojim geopolitičkim „dvorištem“.

Uspešna strategija u Venecueli mogla bi da zbuni kritičare iz establišmenta spoljne politike, baš kao što je Tramp učinio bombardovanjem iranskih nuklearnih postrojenja ranije ove godine — potez koji je bio uspešniji i izazvao manje opasnih posledica nego što su mnogi stručnjaci strahovali.

Ali ako Maduro preživi nagomilavanje američkih trupa i intenzivan pritisak, poslaće sopstvenu razornu poruku Trampu. Autoritet predsednika bi oslabio. Autokrate u Pekingu i Moskvi, koje on voli da impresionira, to bi primetile.

Predsednici koji povuku borbene grupe nosača aviona iz Evrope i rasporede ih uz obale Latinske Amerike usred ratoborne retorike, imaju tendenciju da sami sebi stvaraju takve testove kredibiliteta.

„Mislim da je ovo zaista bio pokušaj da se pošalje signal i da se pokuša zastrašiti Madurova vlada i sam Maduro kako bi otišao ili bio svrgnut ukoliko odbije da ode. To se nije dogodilo“, rekao je Kristofer Sabatini, viši saradnik za Latinsku Ameriku u Chatham House-u u Londonu.

„Ovo je trenutak ‘sve ili ništa’ za Donalda Trampa — da li pokušava da deeskalira?“, nastavio je Sabatini. „On se doveo u nezgodnu situaciju – da li nastavlja da udvostručava ulog? Ili pokušava da pronađe neku vrstu pregovaračkog izlaza, ne samo za Madura već i za sebe — proglašavajući pobedu i idući dalje?“

Nijedna opcija nije bez posledica po Trampa

Još uvek nije poznato šta je Tramp spreman da rizikuje da bi ostvario svoje ciljeve u Venecueli, u nadi da će instalirati vladu naklonjenu SAD, koja bi mogla prihvatiti masovni povratak migranata i koja bi možda bila voljna da učestvuje u unosnim poslovima s naftom i mineralima koji podupiru njegovu spoljnu politiku.

Ogromna američka vatrena moć u Karibima mogla bi da nanese katastrofalnu štetu venecuelanskoj infrastrukturi ili onome što administracija opisuje kao operacije vezane za drogu – iako većina fentanila koji SAD koristi kao opravdanje za svoje postupke ulazi u zemlju preko Meksika.

Krstareće rakete, vazdušni napadi sa nosača aviona ili avioni bazirani na kopnu u regionu mogli bi da razbiju Madurove snage.

Ali bilo kakvi američki gubici ili nenamerne civilne žrtve mogli bi da se obiju Trampu o glavu i izazovu političku katastrofu u trenutku kada ankete pokazuju da ogromna većina Amerikanaca protivi vojnoj akciji u Venecueli.

A istorija pokazuje da su čak i u ekstremnim okolnostima diktatorski režimi izgrađeni tokom decenija često otporniji nego što stranci veruju.

Venecuelanska vlada se često poredi sa višeslojnom kriminalnom operacijom u kojoj ključni članovi imaju ogromne finansijske interese da održe sopstvenu moć.

I dok mnogi spoljašnji posmatrači gaje nadu da će Trampov pritisak dovesti do uspona legitimnih demokratskih vladara zemlje, neki analitičari strahuju da bi pucanje režima moglo izazvati haos, krvoproliće i produženu političku nestabilnost.

Dakle, nijedna od opcija o kojima je Trampov uži krug razmatrao u ponedeljak ne dolazi bez posledica.

Narativ Bele kuće podiže temperaturu

A narativ Bele kuće koji se pojavljuje o incidentu samo dodatno podiže političku temperaturu.

Mogućnost „double-tap“ napada na čamac je toliko problematična zato što otvara mogućnost da je akcija preduzeta kako bi se ubili preživeli iz početnog napada, kada su bili ranjeni ili nisu mogli predstavljati pretnju SAD.

Ovo bi moglo predstavljati kršenje zakona ratovanja ili Ženevskih konvencija. Hegset je u početku takve izveštaje nazvao „izmišljenim, zapaljivim i pogrdnim“ i osmišljenim da diskredituju američke „ratnike“.

U nedelju je Tramp reagovao na izveštaj Vašington Posta da je Hegset dao naređenje da se „ubije svako“, rekavši da mu je ministar odbrane rekao da „to nije rekao“. Ali je i dodao da on lično ne bi želeo drugi napad.

Portparolka Bele kuće, Karolajn Levit, potom je u ponedeljak potvrdila da je do drugog napada došlo. Rekla je da je admiral Frenk M. „Mić“ Bredli, komandant Komande za specijalne operacije SAD, bio odgovoran za njegovo naređivanje i da je bio „sasvim u okviru svojih ovlašćenja.“ Ali je Levit odbila da opiše kakvu je pretnju pre drugi napad predstavljala posada čamca za američke vojnike.

Kasnije tokom dana, Hegset — koji se suočava s pitanjima o svojoj kompetenciji i prikladnosti za tako ključnu funkciju kao što je sekretar za odbranu takođe je naglasio da je Bredli izdao naređenje o napadu u pitanju.

„Hajde da jednu stvar potpuno razjasnimo: admiral Mič Bredli je američki heroj, pravi profesionalac i ima moju stoprocentnu podršku. Stojim uz njega i borbene odluke koje je doneo u misiji od 2. septembra i svim ostalim nakon nje“, rekao je Hegset.

Ako se njegova izjava, data uz obećanje da će stati iza američkih „ratnika“, protumači od strane pripadnika službe kao nagoveštaj suprotnog, to bi moglo imati korozivan uticaj na lanac komandovanja i poverenje viših oficira u tumačenje naređenja.