Foto: EPA-EFE/JENS SCHLUETERU nedavnoj diskusiji sa britanskim premijerom Rišijem Sunakom, tehnološki milijarder Ilon Mask prorekao je da će „doći trenutak kada posao više neće biti potreban“, zahvaljujući prednostima koje pruža veštačka inteligencija.
„Moći ćete da imate posao ako to želite, ali veštačka inteligencija (AI) će biti sposobna da uradi baš sve“, rekao je izvršni direktor Tesle i Spejseksa.
Budućnost je širok pojam, a Mask nije precizirao kada će tačno doći taj trenutak.
Ali, bar u nekoliko narednih decenija, šanse da AI izazove apokalipsu sa radnim mestima su zanemarljivo male.
Strah od tehnološke nezaposlenosti nije ništa novo. Početkom 19. veka, grupa tekstilinih radnika u Engleskoj, poznata kao luditi, razbijala je mašine koje su zamenjivale radnu snagu zato da bi sprečili njihovu upotrebu.
Ipak, iako je tehnologija napredovala tokom dva veka koja su usledila, firme nastavljaju da zapošljavaju radnike.
Najveći deo zabrinutosti zbog toga da bi tehnološki napredak mogao da eliminiše potrebu za ljudskom radnom snagom ukorenjen je u mentalitetu nulte sume koji fundamentalno pogrešno razume kako se ekonomije razvijaju.
Da, nove tehnologije će biti sposobne da izvode neke zadatke relativno bolje i po nižoj ceni nego ljudi.
Da, to će navesti preduzeća da koriste tehnologiju, a ne radnike, za te zadatke.
Ali, proces kreativne destrukcije podjednako stvara koliko i uništava.
Nove tehnologije će učiniti mnoge radnike produktivnijim i samim tim od veće vrednosti za firme, koje će se agresivnije nadmetati za njih na tržištu rada, povećavajući njihove plate i prihode.
Viši prihodi će povećati ukupnu potražnju za dobrima i uslugama u ekonomiji, što će zauzvrat povećati potrebu za radnicima.
Ovaj dinamični proces omogućava ekonomiji da izbegne veću strukturalnu nezaposlenost.
Povrh toga, nove tehnologije stvaraju nova dobra i usluge, što takođe povećava potražnju za radnicima.
Ovo nije samo teorija.
Razmotrite izvanredni napredak u informacionim i komunikacionim tehnologijama i robotici u poslednjih pet decenija.
Ovi pomaci su imali duboke efekte na tržište rada – na primer, time što su znatno smanjili udeo zaposlenih u proizvodnim i činovničkim zanimanjima – i na širu ekonomiju.
Ali radnicima nije postalo teže da nađu posao. Nije bilo trenda rasta stope nezaposlenosti.
Gledajući nekoliko decenija unapred, moja glavna briga nije da će biti previše radnika, već premalo.
Pad stope fertiliteta i brzo starenje stanovništva će smanjiti stopu rasta radne snage u Sjedinjenim Državama i u većem delu razvijenog sveta.
Ove zemlje bi mogle da se oslone na veći priliv imigranata kako bi nadoknadile manjak, ali politički vetrovi trenutno duvaju u suprotnom smeru.
U SAD, nestranačka kancelarija za budžet Kongresa predviđa rast stanovništva od 0,3 odsto godišnje u naredne tri decenije, ili otprilike jednu trećinu tempa u odnosu na period 1983-2022.
U ovom okruženju radnici koji žele posao treba da budu u mogućnosti da ga pronađu.
Naravno, napredak veštačke inteligencije će svakako uneti promene, ali ne tako što će eliminisati – ili čak značajno smanjiti – potrebu za radnicima.
Umesto toga, AI će promeniti ono što mnogi radnici rade.
Opet, ovo nije ništa novo. Iako tehnološka nezaposlenost možda nije uspela da se materijalizuje u prethodnim decenijama, struktura i priroda zaposlenosti su potpuno transformisane.
Ekonomista MIT-a Dejvid Autor i kolege utvrdili su da se većina današnjih radnih mesta nalazi u specijalizovanim poslovima koji su uvedeni posle 1940.
Što dalje u budućnost gledamo, teže je isključiti mogućnost da će se Maskovo predviđanje ostvariti.
Ali svet u kojem bi AI zamenila sve ljudske radnike izgledao bi mnogo drugačije od našeg.
Dok je jedan od današnjih fundamentalnih ekonomskih problema kako najbolje iskoristiti oskudne resurse, Maskova budućnost je budućnost izobilja, u kojoj tehnologija zadovoljava sve naše potrebe, a nejednakost kako je mi trenutno shvatamo više ne postoji.
Zašto gomilati bogatstvo u svetu izobilja?
S druge strane, takav svet bi takođe mogao da pogorša nejednakost, posebno ako su mašine koje generišu sav prihod u posedu relativno malog broja ljudi.
Kako bi se ljudi snašli u tom svetu?
Profesionalne aktivnosti donose mi veliko ispunjenje i zadovoljstvo, ali primarni razlog zašto svakog dana ustanem i idem na posao je da obezbedim svoju porodicu.
Bez potrebe da stavljamo hranu na sto i novac u penzioni fond, da li bismo svaki dan ustajali sa ciljem da poboljšamo sebe i svoje zajednice?
Ili bismo podlegli mračnijim anđelima naše prirode, sa slobodnim vremenom koje vodi do dosade i distopije?
Ne postoje laki odgovori na takva pitanja.
Srećom, veća je verovatnoća da nećemo morati da odgovaramo na njih nego da hoćemo.
Tehnološke promene nisu eliminisale potrebu za ljudskim radnicima u prošlosti, a verovatno neće ni u budućnosti – bar ne unutar bilo kog vremenskog okvira koji je relevantan za radnike i kreatore politike danas.
Majkl Strejn, direktor studija ekonomske politike na Američkom enterprajz institutu, autor je, najskorije, knjige „Američki san nije mrtav: (ali populizam bi ga mogao ubiti)“ (Templeton Press, 2020).
Copyright: Project Syndicate, 2023.
www.project-syndicate.org
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
