Ankete: Da li Rusi zaista podržavaju Putina i rat u Ukrajini? (VIDEO)

Podsetimo, prema jutrošnjim podacima Oružanih snaga Ukrajine broj stradalih ruskih vojnika od početka invazije na Ukrajinu dostigao je otprilike oko 19.000 vojnika.

Poziv predsednika Vladimira Putina na oružje od 18. marta na stadionu punom glasne gomile koja maše zastavama, državna televizija je prenosila uživo, piše redakcija  RSE na engleskom jeziku.
Šest sedmica nakon rata, usred dezinformacija koje odjekuju, rezultati državnih anketa su ukazivali na porast podrške Putinu.

To je pokazalo i prošlonedeljno istraživanje Levada centra, jednog od najuglednijih nezavisnih anketara u Rusiji.

Međutim, među akademicima, društvenim naučnicima i bliskim posmatračima ruskih društvenih trendova, anketa Levade pokazala je znakove nečeg drugog: ruskog oklevanja, ili čak straha od otvorenog i iskrenog odgovora anketarima, ukazuje RSE.
U izveštaju objavljenom 6. aprila, istraživači povezani s Londonskom školom ekonomije ispitali su „falsifikovanje preferencija“ u istraživanjima ruskog javnog mnijenja: da li ispitanici kriju svoja prava osećanja o političkim pitanjima; u ovom slučaju, ona koji se odnose na podršku Putinu, vladi ili o ratu.

“Iako je dobro poznato da strah od represije može dovesti do falsifikovanja preferencija – tj. da ljudi u javnost iznose stavove koje privatno ne dele – što pokazuje da taj mehanizam na delu nije lak“, napisali su istraživači Filip Šapkovski i Maks Šaub.

„Uostalom, malo je verovatno da će ljudi reći kriju li svoje prave stavove ili ne ako uopšte oklevaju da otkriju te preferencije“, dodaju.

VIDEO: Karent tajm medijski projekat na ruskom jeziku koji RSE vodi u saradnji s Glasom Amerike (VOA), pitao je ljude u nekoliko gradova širom Rusije: „Da li ste čuli za ukrajinski grad Buča?“ Mnogi su ponovili stav Kremlja da su slike zločina „lažne“.

Neki Rusi su, međutim, izrazili šok i nazvali ubistva „užasnim“, dok su se drugi previše plašili da podele svoja prava osećanja.

U svom eksperimentu, naučnici su koristili internetski sociološki alat dizajniran u Rusiji pod nazivom Toloka za regrutovanje 3.000 odraslih osoba, uz osmišljenu listu pitanja koja se postavljaju ispitanicima da li podržavaju jednu ili više od četiri socijalne politike: istopolne brakove, ograničenja abortusa, rat u Ukrajini i isplatu novčane socijalne pomoći za siromašne Ruse.

Od ispitanika se ne traži da kažu koju politiku podržavaju; samo koliko od četiri stavke podržavaju.

U ovoj anketi, koja je sprovedena 4. aprila i koju sociolozi uopšteno nazivaju „eksperiment s listom“, polovina ispitanika dobila je popis od tri stavke, pri čemu je izostavljeno pitanje rata u Ukrajini; druga polovina dobila je listu od četiri tačke koja je uključivala ukrajinsko ratno pitanje.

Istraživači su ispitanicima postavili i jednostavno, ‘da ili ne’ pitanje: „Podržavate li rat?“

Rezultati pokazuju da kada je Rusima direktno postavljeno pitanje „Podržavate li rat?“, 68 odsto ih je odgovorilo potvrdno. Međutim, kada se koristi eksperiment s listom, podrška ratu pada na 53 odsto.

„Govore li Rusi punu istinu kada ih pitaju o njihovoj podršci ratu?“ napisali su istraživači.

„Na temelju našeg eksperimenta možemo sa sigurnošću zaključiti da to ne rade. Rusi, barem oni u našem uzorku, jasno kriju svoje prave stavove prema ratu”, rekli su.

Iskrivljene percepcije

Čini se da većina Rusa dobija nepotpunu sliku o ratu u Ukrajini, koji po svemu sudeći ne ide najbolje ruskim snagama.

Ruske jedinice povukle su se iz okoline Kijeva, za koji se verovalo da je primarni cilj Kremlja u ranim danima rata, a nijedan veći grad nije zauzet, uključujući Mariupolj koji je propatio pod nemilosrdnom opsadom koja je opustošila lučki grad.

Iskrivljena percepcija takođe se primijeti i kod broj mrtvih među ruskim vojnicima – nije javno dostupan niti se o njemu naširoko govori. Ukrajinska vojska tvrdi da je u Ukrajini ubijeno 18.500 Rusa, dok američki i zapadni obaveštajci kažu da je cifra veća od 10.000.

Poslednji službeni broj Rusije stigao je 25. marta, kada je Ministarstvo odbrane prijavilo 1.351 smrtni slučaj.

Dva dana nakon što je objavljena anketa Levade, Sem Grin, direktor programa za Rusiju na Kings koledžu u Londonu, kritikovao je rezultate u svojoj objavi na Tviteru, rekavši da Rusi kriju svoja prava osećanja i da je Levada trebala da objavi „stopu odgovora“ — koliki je postotak ispitanika odbio da učestvuje.

Levada centar i njegov direktor Denis Volkov nisu odmah odgovorili na e-mailove i poruke RSE-a u kojima su tražili komentar.

U onlajn diskusiji koju je 5. aprila organizovalo Veće za inostrane odnose sa sedištem u Njujorku, Volkov je rekao da su mnogo pre rata postojali jasni pokazatelji kako se rusko javno mnjenje menja u korist podrške Kremlju.

„Mislim da te cifre ne bi trebale biti iznenađenje jer smo već pre početka sukoba, krajem februara, imali glavne kontra stavove prema tome“, rekao je.
Kazao je u januaru da kako je obim ruskog vojnog gomilanja na ukrajinskim granicama rastao, Rusi nisu tražili rat – „ali su bili moralno spremni za to“.

Volkov je takođe povukao paralelu s 2014, kada je Putinova podrška naglo porasla nakon odluke Kremlja da zauzme ukrajinsko polustrvo Krim, ali je također napomenuo da podrška Putinu nije bila sveprisutna.

„Mislim da je važno imati na umu da ne postoji monolitna podrška, kako kod ove vojne operacije tako ni kod Putina“, rekao je Volkov dodajući da „oko polovine podrške, polovina Rusa ga podržava manje-više bezuslovno, a otprilike jedna trećina ima određene sumnje, kao što ponekad ispitanici kažu: ‘Ne sviđa mi se ovo šta se dešava, ali u takvim situacijama treba biti patriota'“.

Londonski istraživači takođe su tvrdili da šanse za promenu režima više zavise od domaćeg javnog mnijenja nego od spoljnog pritiska. I napomenuli su da se svi Rusi koji se protive ratu protive Putinu.

„Biti protiv rata nije isto što i biti protiv Putina, čiji bi visok nivo podrške mogao biti stvaran“, rekli su. „Štaviše, činjenica da veliki broj Rusa podržava invaziju čak i kada im se pruži mogućnost da otkriju svoje istinske privatne preferencije je izuzetno zabrinjavajuća.“