Vojnici iz zemalja Centralne Azije u neizvesnosti u ukrajinskom zarobljeništvu

Prošlog meseca, Rusija i Ukrajina razmenile su po 25 ratnih zarobljenika, prva od dve razmene ove godine i jedna od desetina od početka rata. Većina vojnika uključenih u razmenu zadobila je teške povrede.

Među njima je bio i Uzbekistanac koji se pojavio na snimku koji je ukrajinska strana objavila 15. januara.

Taj čovek je rekao da je proveo godinu i tri meseca u ukrajinskom zarobljeništvu nakon što je izgubio ruku i povredio nogu dok se borio za rusku vojsku, piše RSE.

„Dok sam odlazio, moj komšija je bio uznemiren“, rekao je muškarac na snimku. „Rekao je: ‘Vode te, mene ne, a ja sam ovde duže od tebe.’

Za više od 50 ljudi iz Centralne Azije zarobljenih od Ukrajine, ključno je pitanje – kada će oni doći na red?

S jedne strane, nakon što je razmena zarobljenika između Rusije i Ukrajine stagnirala u drugoj polovini 2023. godine, ona se sada ponovo odvija redovno, ponekad uključuje stotine odjednom, kako se rat približava četvrtoj godini.

Međutim, ratni zarobljenici iz centralne Azije još uvek nemaju načina da znaju gde se uklapaju u ove složene pregovore.

Oni takođe ne znaju da li bi njihove matične vlade, koje održavaju bliske odnose sa Rusijom, ali su upozoravale građane na zatvorske kazne ako učestvuju u sukobu, mogle pokušati da intervenišu u njihovo ime.

Novinari RSE razgovarali su sa bivšim ratnim zarobljenicima, njihovim rođacima i ukrajinskim civilnim i vojnim zvaničnicima koji su upoznati sa situacijom zarobljenika kako bi dobili jasniju sliku o situaciji.

Bačeni u ‘žestoke borbe’

Kao i po mnogim drugim pitanjima, Moskva i Kijev se ne slažu oko šansi da ratni zarobljenici koji nisu etnički Rusi ili građani Rusije imaju jednak tretman od Kremlja u pregovorima o razmeni.

Portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova rekla je u novembru da Moskva nastoji da vrati sve ratne zarobljenike zarobljene u Ukrajini „bez obzira na njihovu veru, nacionalnost ili pripadnost vojnoj jedinici“.

Međutim, Bohdan Ohrimenko, šef Koordinacionog štaba ukrajinskog Sekretarijata za tretman ratnih zarobljenika, rekao je ovog meseca za Kirgisku službu RSE/RL da Rusija daje prioritet „svojim građanima, posebno iz evropskog dela zemlje, Moskve i Sankt Peterburga”.

Ohrimenko je rekao da su vojnici iz centralne Azije koje su zarobile ukrajinske snage raspoređeni na prve linije „najintenzivnijih borbi“ u Ukrajini, kao što su Bahmut, Avdijevka i Pokrovsk, kao i u ruskoj oblasti Kursk, gde je Ukrajina pokrenula iznenadnu ofanzivu u avgustu.

Vest da je Ukrajina uhvatila još jednog Uzbekistanca koji se borio za Rusiju u južnoj Zaporoškoj oblasti pojavila se u decembru.

Prvobitno je objavljen na društvenim mrežama ukrajinske brigade pod nazivom Spartan.

U intervjuu za Ukrajinsku službu RSE/RL ove godine, Artem Soludko, oficir te brigade, opisao je Uzbekistanca kao jedinog preživelog u odredu od četiri vojnika poslatog da napadne ukrajinske položaje bez opreme za komunikaciju.

Šoludko je rekao da je muškarac ranije radio u restoranu pre nego što je prihvatio posao kuvara u ruskoj vojnoj jedinici.

Nakon toga ga je ruska komanda prebacila u jurišnu jedinicu, tvrdi oficir.

Na drugoj strani

Ohrimenko je za RSE rekao da od 54 vojnika iz centralne Azije koje Ukrajina drži, veruje da su 14 Uzbekistanci, 21 Kazahstanac, 18 Tadžikistanac i samo jedan Kirgiz.

Ukrajinski zvaničnik je potvrdio da mnogi zatvorenici imaju ruske pasoše, što dodatno otežava utvrđivanje njihovog pravog državljanstva.

Na primer, Tadžikistan ima sporazum sa Rusijom o dvojnom državljanstvu, dok Kirgistan u praksi dozvoljava svojim građanima da poseduju dva pasoša.

Uzbekistan, s druge strane, ne priznaje druga državljanstva svojih državljana, a proces napuštanja uzbekistanskog državljanstva je dug i složen. Kazahstanski zakon takođe ne dozvoljava dvojno državljanstvo.

Ohrimenko je napomenuo da su samo šest od 21 „Kazahstanca“ zapravo pravi građani Kazahstana, dok su ostali državljani Rusije.

Ukrajinske vlasti su do sada odbijale da obelodane koliko je Centralnoazijaca već pušteno iz zatočeništva u Ukrajini.

Međutim, ranije ovog meseca, kirgistanska služba RSE/RL uspela je da stupi u kontakt sa jednim kirgistanskim državljaninom, koji takođe ima rusko državljanstvo i identifikuje se kao etnički Rus, skoro tri godine nakon što je pušten u razmenu u kojoj je učestvovalo 86 ljudi sa svake strane.

Muškarac, sada 27, proveo je nešto više od mesec dana u zatočeništvu nakon što je zarobljen u severoistočnoj ukrajinskoj oblasti Sumi, pre nego što se vratio civilnom životu u Rusiji.

U intervjuu, u kojem je tražio da ostane anoniman, čovek, koji je rođen u gradu Ošu na jugu Kirgizije, rekao je da su uslovi u ukrajinskom logoru za zarobljenike „kao u zatvoru“, ali je dodao da nije maltretiran.

On je priznao da je dobrovoljno potpisao ugovor sa ruskom vojskom, ali je očekivao da će služiti u nevojnom svojstvu.

„Verovatno sam imao sreće. Neki su proveli godinu-dve u zatočeništvu“, dodao je on, napominjući da su mu pratioci bili „Rusi, Tatari, Baškiri i Tuvanci“ iz Rusije, ali ne i ljudi iz centralne Azije.

Nadaleko je poznato ime još jednog čoveka rođenog u Kirgistanu, koji je ubrzo pušten nakon zarobljavanja.

Porodica Ališera Tursunova bila je potpuno šokirana kada se njegov video pojavio na ukrajinskom Telegram kanalu Zarobljenici specijalne vojne operacije, gde je opisao svoju sudbinu i apelovao na predsednika Kirgizije Sadira Žaparova da ga spase.

Tursunov, koji je imao 56 godina kada je uhvaćen, rekao je da je otputovao u ruski grad Rjazanj u maju 2024. da poseti svog sina, dok su masovna hapšenja migranata iz centralne Azije još uvek bila u toku nakon terorističkog napada u koncertnoj dvorani u blizini Moskve dva meseca ranije.

Tamo ga je, kako tvrdi, uhapsila policija, pretukla i naterala da potpiše ugovor o služenju u ruskoj vojsci.

Na frontu je bio prinuđen da puca iz bacača granata i kopa rovove.

Tursunov je rekao da je iskoristio prvu priliku da se preda ukrajinskim snagama.

Kada se ratni zarobljenici pojavljuju na video snimcima, često je nejasno da li to čine dobrovoljno ili pod prinudom. Takođe, nema garancije da govore istinu o svojoj službi ili motivima.

Međutim, od početka rata, bilo je mnogo izveštaja o tome da su Centralnoazijci bili prevareni ili primorani da služe u ruskoj vojsci.

Tursunovov video apel snažno je odjeknuo u kirgistanskom društvu, što je verovatno doprinelo njegovom uključivanju u razmenu zarobljenika između Rusije i Ukrajine 17. jula.

„On nije osoba koja bi otišla u stranu zemlju da ubija ljude. On je penzioner. To nema nikakvog smisla“, rekao je njegov brat Ulugbek Tursunov za RSE kada se video prvi put pojavio.

RSE nije mogao da stupi u kontakt sa Tursunovom nakon njegovog oslobađanja.