Foto: EPA-EFE/ANDREJ CUKICPrelazeći iz jednog suprotnog tabora u drugi, srpski predsednik Aleksandar Vučić zatražio je u utorak ubrzano pristupanje Evropskoj uniji pred predsednikom Evropskog saveta Antonijom Koštom samo nekoliko dana nakon što je stajao rame uz rame sa zvaničnicima Kremlja na vojnoj paradi povodom „Dana pobede“ u Moskvi.
Njegova odluka da se pojavi na Crvenom trgu uz ruskog lidera Vladimira Putina i njegove istočne saveznike uzburkala je duhove među evropskim liderima, što je učinilo posebno neprijatnim za Vučića da potom govori o preduslovima za članstvo u EU, kao što su usklađivanje sa evropskim demokratskim vrednostima, borba protiv korupcije i uvođenje sankcija Rusiji, ukazuje Kijev post.
„Atmosfera (u EU) nije baš sjajna“, rekao je Vučić u utorak. „Uveren sam da je zbog puta u Moskvu, ali verujem da će Evropa imati razumevanja za napredak zasnovan na zaslugama“, dodao je.
Srbija je, zajedno sa ostalim balkanskim državama poput Crne Gore i Bosne i Hercegovine, manje-više stavljena na ubrzanu stazu ka članstvu u sada 27. članici Evropske unije.
Brisel je pohvalio obim u kojem je Ukrajina ispunila svoje uslove na putu ka članstvu, ali pristupa situaciji oprezno dok se mirovni pregovori s Rusijom odvijaju.
Srbija ima istorijsko partnerstvo s Rusijom, koja je branila interese Beograda tokom NATO bombardovanja prestonice 1995. godine.
Bivša jugoslovenska prestonica Beograd oslobođen je od nacističke kontrole zahvaljujući sovjetskim trupama u Drugom svetskom ratu, a dve pravoslavne zemlje su oduvek imale bliske veze.
Uzgred, Srbija je i dalje u velikoj meri energetski zavisna od Rusije.
Najveća ruska kompanija, Gasprom, i njena podružnica Gaspromnjeft, vlasnici su srpske naftne kompanije NIS.
Vučić je putovao u Rusiju 8. i 9. maja na paradu povodom 80. godišnjice pobede u Drugom svetskom ratu. Tamo se sastao sa Vladimirom Putinom i kineskim predsednikom Sijem Đinpingom, rekavši da je „dao obećanje Putinu“ da će doći.
Prilikom posete Beogradu, uoči Vučićeve posete Moskvi, Antonio Košta je rekao da razume odluku srpskog predsednika da „obeleži jedan istorijski događaj iz prošlosti“, i objasnio: „Ne možemo da prepravljamo istoriju i u potpunosti razumemo da Srbija slavi svoje oslobođenje“ od strane sovjetskih trupa…
„Ali ne možemo da slavimo oslobođenje od pre 80 godina, a da istovremeno ne osudimo invaziju na drugu zemlju danas“.
Govoreći o budućim koracima, Antonio Košta je naglasio da Srbija mora iskoreniti korupciju, reformisati medijsko i izborno zakonodavstvo, popraviti odnose sa Kosovom (koje je takođe kandidat za članstvo u EU, iako Unija zvanično ne priznaje njegovu nezavisnost od Srbije), kao i uskladi svoju spoljnu politiku sa stavovima Evropskog parlamenta, uključujući i uvođenje sankcija Rusiji.
„Ključni element naše zajedničke spoljne i bezbednosne politike jeste jasno osuđivanje brutalne ruske invazije na Ukrajinu i podrška Ukrajini u postizanju pravednog i trajnog mira“, rekao je Košta.
Dodao je da mu je „drago što je čuo“ da članstvo u EU i dalje ostaje prvi prioritet Srbije.
„Ono što mora da se uradi- to su sloboda medija, suzbijanje korupcije i unapređenje izbornog zakona“, poručio je Košta.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
