Za Ruskinje 2021. je godina prekršenih obećanja

Maniža, koja je i tekstopisac, izašla je na binu u Roterdamu u maju kako bi izvela svoju himnu za osnaživanje žena pesmu pod nazivom „Ruska žena“.

„Svaka Ruskinja mora da zna“… „Dovoljno si jaka, srušićeš zid“, stihovi su pesme.

Iako su gledaoci Evrovizije prihvatili njen vatreni nastup, ipak izvedba nije imala istu privlačnost kod kuće. Štaviše, pesma je izazvala reagovanja čak i u parlament, piše portal themoscowtimes.com.

Do kraja godine malo se toga promenilo za Ruskinje, kako se ističe, jer su sve konzervativnije rukovodstvo zemlje i pandemija gurnuli feminističke brige u drugi plan

Rusija je 2017. dekriminalizovala neke oblike nasilja u porodici potez za koji aktivisti kažu da omogućava nasilnicima i jača kulturu nekažnjivosti ovih zločina. Nakon toga, i nakon nekoliko visokoprofilnih slučajeva zlostavljanja i ubistava, pokret za donošenje zakona za zaštitu žena dobio je zamah.

Međutim, sa izbijanjem pandemije kovid19 početkom 2020. napori da se donese zakon su poništeni iako je broj prijavljenih slučajeva nasilja nad ženama porastao tokom perioda lokdauna.

Lobiranje za predlog zakona nastavljeno je tokom ove godine a predsednica Saveta Federacije Gornjeg doma ruskog parlamenta Valentina Matvijenko, jedna od najmoćnijih žena u Rusiji, obećavala je da će jesenas u Državnu dumu uvesti zakon o nasilju u porodici.

Ali kako je četvrti talas pandemije doveo do rekordnog broja zaraženih i smrtnih slučajeva, poslanici su umesto toga požurili da urede zakon koji obavezuje nepopularne zdravstvene propusnice.

„Čim sam saznala da je vlada u Dumu uvela zakon o kovid propisnicama, znala sam da će naš zakon o nasilju nad ženama ponovo biti odložen“, rekla je Oksana Puškina, bivša potpredsednica Dume za portal themoscowtimes.com. „I upravo se to dogodilo“.

Nakon septembarskih izbora za Državnu dumu, od 450 poslanika donjeg doma samo 74 su žene (16,4 odsto). U Savetu Federacije Gornjeg doma, žene predstavljaju 38 od 170 senatora, ili 23 odsto.

Ključni zagovornici donošenja zakona o nasilju u porodici sada su van  parlamenta. Puškinova nije nominovana za ponovni izbor u  septembarskoj trci. A aktivistkinja za prava žena Aljona Popova, koja je zakon o nasilju u porodici učinila centralnim delom svoje platforme, izgubila je u kampanju.

„Ljudi koji su vodili žensku agendu sada su izbačeni i mogu da utiču samo spolja“, rekla je Popova. „Svaka akcija solidarnosti sada se suočava sa više izazova i otpora“.

Čak i kada bi procenat poslanica bio veći, politička volja da se vodi feministička politika, a još manje da se bavi problemom kao što je nasilje u porodici, jednostavno ne postoji, ocenjuje politikolog Jekaterina Šulman.

„S obzirom na javno raspoloženje očigledno je previše rizično uvoditi nešto u javnu sferu što će uzburkati strasti. To je zaista tema koja se tiče svih“, rekla je ona.

Tokom protekle decenije, ruski zvaničnici su nastojali da promovišu ono što nazivaju „tradicionalnim porodičnim vrednostima“ koje su u suprotnosti sa zapadnim liberalizmom. Ovaj zaokret ka konzervatizmu postao je očigledniji poslednjih godina, a njegovi pobornici u parlamentu tvrde da bi se zakon o nasilju u porodici mešao u privatne porodične stvari.

Ruski zakonodavci generalno funkcionišu po principu ’ne muči nevolje dok te nevolje ne muče‘“, navodi Šulman. „Uvođenje zakona o nasilju u porodici obrušili bi čitavu konzervativnu hordu na njih“, dodala je.

Nakon što je Evropski sud za ljudska prava prošle nedelje naredio Moskvi da isplati skoro 400.000 evra žrtvama nasilja u porodici i izneo korake koje mora preduzeti da zaštiti žene, uključujući i donošenje zakona – Kremlj je ostao pri stavu da ruski zakon adekvatno štiti žene od nasilja.

„Verujemo da sadašnji zakon pruža sve neophodne alate za borbu protiv ovog zla i agencije za sprovođenje zakona ulažu napore. Naravno da se dešavaju nesrećni i tragični incidenti“, “, rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov. Kako je dodao: „Ne želim da komentarišem odluku suda“.

Usred šireg zahlađenja klime za aktivizam bilo koje vrste, mnoge zagovornice ženskih prava ove godine su se našle ućutkane ili izložene zlostavljanju i uznemiravanju zbog svog rada.

Vodeća nevladina organizacija za pomoć ženama je ove godine označena kao „strani agent“, oznaka za koju aktivisti kažu da guši ključnu pomoć za žrtve zlostavljanja.

Neke članice pank benda „Pussi Riot“ provele su veći deo godine u kućnom pritvoru pod optužbom da su podsticali nezakonite protest nakon što su pozvali pristalice da se okupe za puštanje na slobodu kritičara Kremlja Alekseja Navaljnog iz zatvora krajem januara.

Dve članice ovog benda počele su prekjuče štrajk glađu u zatvoru u blizini Moskve, gde izdržavaju dvonedeljnu kaznu zatvora zbog organizovanja protesta podrške Navaljnom, objavila su dva nezavisna ruska novinska portala.

Ove godine je takođe došlo do povećanog uznemiravanja i zlostavljanja žena, LGBT osoba i osoba druge boje kože od strane nacionalističko-patrijarhalnog pokreta Muška država.

Oglas prodavnice prehrambenih proizvoda Vkusvill sa porodicom lezbejskog para izazvao je burne reakcije iz pokreta Muška države i drugih anti-LGBT grupa, primoravši vlasnike da se izvinjavaju i na kraju pobegnu iz zemlje.

Čak i nakon što je Rusija formalno zabranila Mušku državu označivši ih u oktobru kao „ekstremistički“ pokret, istaknuta feministička aktivistkinja Darija Serenko je od njih dobila hiljade pretnji smrću i drugih uvredljivih poruka jer je napisala da su migranti odgovorni za samo mali procenat zločina u Rusiji.

Oskana Puškina kaže da iako je Muška država sada zabranjena, ona veruje da još uvek postoje duboko ukorenjene snage u vlasti koje prećutno osnažuju one koji imaju radikalno anti-ženske, kao i anti-LGBT ili anti-manjinske stavove.

„Ovo su ultrakonzervativne snage koji su se infiltrirali u vlast i do sada su pravilno integrisani u nju. Znamo sve koji su uključeni“, kaže Puškina. Šulmanova naglašava da je put ka napretku često spor, posebno u zemlji poput Rusije.

„Ovo su izuzetno dugi procesi. U slučaju Rusije su potrebne decenije. To je kao pokret sufražetkinja kome je trebalo 30 godina da postigne svoj glavni cilj. Napredak se uglavnom postiže dvema stvarima: smenom generacija i informativnim kampanjama – uočavanjem problema, edukacijom publike da on zaista postoji i da se može rešiti zakonskim merama.

Puškinova keža da planira da nastavi javno da se zalaže za zakon o nasilju u porodici i da se nada da će formirati koaliciju progresivnih grupa za ženska prava.

Takođe je udružila snage sa Aljonom Popovom i bivšom kandidatkinjom za Dumu Marinom Litvinovič kako bi pokrenula inicijativu za podsticanje više žena da se kandiduju za funkcije.