„Državo draga“: Predlog zakona o kojem se glasa u Dumi naišao na kritike i ljudi bliskih Kremlju, o čemu je reč?

O predlogu zakona, koji će danas biti na glasanju u donjem domu parlamenta (Državnoj Dumi), predviđene su kazne do 5.000 rubalja za pojedince koji „svesno“ pregledaju ili traže zabranjene materijale.

Nacrt ne precizira kako bi se takva aktivnost otkrivala, što je izazvalo zabrinutost stručnjaka zbog moguće pojačane kontrole i zloupotreba od strane policije, piše Moskovski tajms (The Moscow Times).

Kritičari upozoravaju da zakon može pogoditi i one koji pokušavaju da otkriju ono što vlasti proglašavaju ekstremizmom – uključujući policajce i provladine aktiviste.

Jekaterina Mizulina, direktorka Kremlju bliske organizacije Liga bezbednog interneta, izjavila je da bi zakon mogao da se obije o glavu upravo onima koji podržavaju vlast i pomažu u obračunu s neistomišljenicima.

„Mi aktivno pratimo ovakav ‘ekstremistički’ sadržaj i delimo svoja saznanja s organima reda u okviru naše misije“, napisala je Mizulina na Telegramu.

„Najzanimljivije je to što bi, prema nacrtu zakona, čak i službenici Ministarstva unutrašnjih poslova koji prate ovakav sadržaj mogli tehnički da krše zakon.

I svaki građanin koji, recimo, prijavi potencijalne napadače u školama policiji, takođe bi mogao da bude kažnjen“, dodala je.

Margarita Simonjan, glavna urednica državne medijske mreže RT, takođe je kritikovala predlog zakona.

„Državo draga, reci mi, molim te, kako da sprovodimo istrage i razotkrivamo razne ekstremističke grupe poput FBK ako nam je zabranjeno čak i da čitamo o njima?“ napisala je Simonjan na Telegramu, misleći na Fondaciju za borbu protiv korupcije Alekseja Navaljnog, koju je Rusija zabranila 2021. godine.

„Nadam se da će doći do izmena“, dodala je.

Organizacija Amnesty International, nevladina organizacija sa sedištem u Londonu, ranije je osudila predlog zakona kao „nejasan i preširoko formulisan“, upozorivši da on omogućava proizvoljnu primenu.

„Ruske vlasti još jednom prikrivaju svoju neumornu represiju nad neistomišljenicima pod izgovorom borbe protiv ‘ekstremizma’“, rekla je Mari Straders, direktorka Amnesty International za Istočnu Evropu i Centralnu Aziju.

„U današnjoj Rusiji, ‘ekstremistički’ materijal može da bude bilo šta — od knjige koja promoviše istopolne veze do objava opozicionih grupa na društvenim mrežama“, dodala je.

Vlasti u Moskvi trenutno imaju spisak sa oko 5.500 zabranjenih „ekstremističkih“ materijala, uključujući knjige, verske tekstove, pesme, filmove i druge medije.

Ako zakon bude usvojen u Dumi i predsednik Vladimir Putin ga potpiše, novčane kazne počeće da se primenjuju od septembra.