Zašto Britanija možda (jedina) ne bude meta Trampovih carina?

Tada je tvrdio da je kraljica toliko uživala u njegovom društvu da je njihov sastanak trajao mnogo duže nego što je planirano, kao i da je ona veoma pametna i lepa žena, te da mu je čast da se sastao sa njom. Listajući album sa fotografijama sa tog susreta veličao je tadašnju kraljicu, vidno ponosan što je imao priliku da se sa njom susretne.

Osim očiglednih simpatija prema visokom društvu koje ovaj republikanski lider gaji, postoji dodatni element njegove ljubavi prema britanskoj kraljevskoj porodici. Malo je poznato da je Donald Tramp delom i britanskog porekla, odnosno da je njegova majka Meri En Meklaud rođena u Velikoj Britaniji na ostrvu Luis, koja pripada regionu Škotske. U kasnijim fazama života emigrirala je u SAD, ali u svojim izjavama nije zaboravila na svoje poreklo.

Ovo ostrvo poznato je po jakom unionističkom sentimentu kod religioznijih zajednica, odnosno odanosti britanskoj kruni. Donald Tramp je svojim izjavama govorio pozitivno o ovoj zemlji, napadao je regionalnu vladu Škotske nacionalne partije koja je težila nezavisnosti i hvalio deo britanskih lidera, od Vinstona Čerčila do Borisa Džonsona.

Pre par nedelja američki predsednik je pohvalio čak i aktuelnog britanskog premijera Kira Starmera da „radi dobar posao“ i da imaju dobre odnose, iako imaju različite političke stavove.

Iako je lider Ujedinjenog Kraljevstva često meta napada Ilona Maska, a Tramp je ranije bio meta napada Dejvida Lemija, sadašnjeg ministra spoljnih poslova Britanije, deluje da odnosi dve zemlje funkcionišu u trenutnim komplikovanim odnosima.

Republikanski lider nije eksplicitno naveo da će ovoj državi uvesti carine, a čak je u jednoj od izjava govorio da je moguće određene trgovinske neravnoteže izgladiti u dijalogu i bez carina. Dok novi-stari republikanski lider uvodi carine Meksiku, Kanadi i Kini, a najavljuje slične carine Evropskoj uniji, deluje da Velika Britanija može proći bez carinskog rata sa Amerikom.

Osim porekla i očiglednih simpatija koje Donald Tramp ima prema ovoj državi, a izgleda i trenutnom lideru Velike Britanije, postoji još nekoliko važnih faktora.

Jedan od faktora je što Velika Britanija i Sjedinjene Američke Države imaju relativno izbalansiranu trgovinu, te u Trampovoj kampanji protiv trgovinskog deficita, ova država nije preterano zanimljiva. Prema zvaničnim američkim trgovinskim podacima, SAD čak beleže suficit u trgovini sa Ujedinjenim Kraljevstvom u iznosu od oko 15 milijardi dolara.

Sa Kinom Amerika beleži deficit od preko 200 milijardi dolara, sa Meksikom preko 150 milijardi, u odnosu na Evropsku uniju deficit je preko 100 milijardi, a sa Kanadom nekoliko desetina milijardi dolara. U toj sferi Ujedinjeno Kraljevstvo kao država van Evropske unije bi moglo da bude pošteđeno američkih carinskih mera.
Iako je ovaj američki suficit dobrim delom posledica računanja britanskih ostrvskih teritorija i krunskih poseda Gernzija, Džerzija i Ostrva Man, koje su centri za finansijske usluge, ukupno gledano Britanija se nameće kao trgovinski partner sa izbalansiranim odnosima.

Drugi važan faktor je što je Velika Britanija jedna od nekolicine država članica NATO-a koja je kontinuirano trošila iznad dva odsto BDP-a na odbranu. Ova ostrvska država je godinama trošila u skladu sa očekivanjima, čak i kada je ukupan broj članica NATO-a koji je ispunjavao ovaj standard bio jednocifren.

Danas je taj udeo članica oko 2/3, ali britanski kapaciteti ostaju iznad brojnih drugih evropskih sila, a naročito u sferi mornarice. Oni su dobrim delom posledica višegodišnjih ulaganja procentualno iznad najvećeg dela članica Severnoatlanske alijanse, te je teško napasti ovu državu kao parazita u odnosu na američke bezbednosne garancije, a jednim delom jer se radi i o nuklearnoj sili.

Osim tog elementa, vlada u Londonu se nada da će kroz energetsku saradnju sa Vašingtonom uspeti da dobije pozitivne poene kod novog predsednika. Kao veliki zastupnik industrije fosilnih goriva, Donald Tramp je naveo da Evropska unija može da poboljša svoj položaj ako bude kupovala značajno više nafte i tečnog gasa (LNG-a) od Amerike.

U slučaju Velike Britanije to možda i ne bude pitanje svojevrsne prinude, već logičnog izbora. Ova država se sve manje može osloniti na svoje rezerve nafte i gasa iz Severnog mora, a i od strane laburističke vlade postoji sve manje entuzijazma da se izdaju nove dozvole za bušenje.

Britanija će morati da u srednjem roku uvozi više LNG-a za potrebe svoje energetske stabilnosti, te u konkurenciji Katara, Rusije i SAD-a, izbor uvoza LNG-a iz Amerike je skoro pa jedini logičan.

Ukupno gledano, deluje da u neizvesnim okolnostima politike Donalda Trampa, koja ne štedi ni tradicionalne saveznike, Velika Britanija može da bude mahom pošteđena. Iako bi globalno podizanje carina moglo da pogodi i Britaniju indirektno, Kraljevstvo deluje trenutno bezbedno u odnosu na direktni carinski pritisak Amerike.

Ukoliko ga i bude bilo, solidne su mogućnosti da će biti razrešen dosta brzo. Čuveni „specijalni odnos“ dve države može da opstane i u sadašnjim okolnostima, što je sem tradicije i posledica brojnih drugih navedenih pozitivnih faktora, gde su određeni proizvod sreće, a određeni proizvod politike.

Autor je analitičar Novog trećeg puta