Zašto će trgovina između EU i Ukrajine postati manje slobodna?

Ove mere, koje uključuju suspenziju uvoznih carina i kvota, poznate su kao Autonomne trgovinske mere (ATM) i čini se da su koristile Kijevu, piše RSE.

U 2024. godini, ukrajinski izvoz u EU činio je gotovo 60 posto ukupnog izvoza zemlje, u poređenju sa 39,1 posto u 2021. godini.

Međutim, ATM mere, koje su se obnavljale svake godine većinskim glasanjem država članica EU, trebalo bi da se konačno okončaju 5. juna. One su od početka bile zamišljene kao privremene i mogle su se produžiti samo dva puta.

Trenutno su u toku pregovori između Brisela i Kijeva o tome šta će zameniti ove mere.

Rezervna opcija je povratak na Sporazum o pridruživanju EU-Ukrajina, koji je stupio na snagu 2017. godine (privremeno se primjenjivao od 2016.), a koji uključuje i komponentu slobodne trgovine.

Trenutni pregovori fokusirani su na član 29 sporazuma, koji predviđa okvir za moguće uzajamno ukidanje carina.

Otpor pograničnih država EU

Ali, situacija nije jednostavna jer vremena je sve manje, a efekti ATM mera nisu svuda u EU dobrodošli.

Poljoprivrednici u takozvanim graničnim državama EU na prvoj liniji – poput Poljske, Slovačke, Mađarske, Rumunije i Bugarske – dugo vrše pritisak na svoje vlade da ukinu ove mere, tvrdeći da je preplavljenost tržišta ukrajinskim poljoprivrednim proizvodima preopteretila lokalna skladišta i oborila cene za domaće proizvođače hrane.

Tokom 2023. i 2024. godine, ovi poljoprivrednici su povremeno blokirali granice sa Ukrajinom da bi sprečili ulazak robe u EU. Kao odgovor, Evropska komisija, koja upravlja trgovinskom politikom EU, pokušala je s više rešenja, uključujući preusmeravanje ukrajinskih poljoprivrednih pošiljki ka drugim destinacijama u EU ili prema lukama za izvoz van Unije.

Na kraju je Komisija pristala ograničiti uvoz najtraženijih poljoprivrednih proizvoda uvođenjem tzv. sigurnosnih kočnica. Ove kočnice mogu se aktivirati ako određeni uvoz premaši prosečne količine zabeležene između 1. jula 2021. i 31. decembra 2024.

I zaista, u protekloj godini te kočnice su već više puta aktivirane, posebno za ukrajinski izvoz zoba, jaja, šećera i meda.

Zvanični stav Evropske komisije je da „završava rad na predlogu koji će osigurati neometan prelaz na novi trgovinski režim sa Ukrajinom nakon isteka ATM mera“, te da će taj predlog uskoro biti predstavljen Kijevu.

Vruć krompir

Pitanje je – kada. Mnogi zvaničnici EU u Briselu brinu se da bi bilo kakav novi predlog mogao da postane vruć krompir tokom predsedničke izborne kampanje u Poljskoj, gde će građani 18. maja birati novog šefa države, a drugi krug se očekuje 1. juna.

Međutim, nije samo politički uticaj poljskih poljoprivrednika ono što treba uzeti u obzir.

Zajedničko pismo ministara poljoprivrede Bugarske, Mađarske, Rumunije i Slovačke, upućeno Evropskoj komisiji, a u koje je RSE imao uvid, dodatno je podiglo uloge.

U pismu se navodi da ministri „čvrsto veruju da nadolazeći istek režima ATM mora poslužiti kao prilika za ponovno razmatranje i prilagođavanje naših trgovinskih odnosa sa Ukrajinom“.

„Neophodno je osigurati da budući trgovinski sporazumi odražavaju uravnotežen pristup koji uzima u obzir interese svih strana, bez nesrazmernog štetnog uticaja na ekonomije susednih država članica“, navodi se u pismu.

U pismu se zatim navodi nekoliko novih predloga, od kojih bi svi bili nepovoljni za Kijev, uključujući:

povratak na predratne carinske kvote;bilateralne zaštitne mere za sve poljoprivredne proizvode; mogućnost da države članice na prvoj liniji uvedu dodatne zaštitne mere; klauzulu o reviziji sporazuma dve godine nakon njegove primene s ciljem sprečavanja budućihporemećaja tržišta i osiguranja poštene konkurencije za poljoprivrednike u EU.

Ali tu nije kraj.

Ministri takođe tvrde da bi, paralelno s procesom pristupanja Ukrajine Uniji, trebalo uvesti odgovarajuće sanitarne i fitosanitarne propise, kao i regulative o dobrobiti životinja, javnom zdravlju i zaštiti okoline, usklađene sa EU standardima za ukrajinsku poljoprivrednu proizvodnju.

Privremeno rešenje?

Iako su takve reforme zaista nužne za buduće članstvo u EU, važno je napomenuti da jedan od potpisnika pisma – Mađarska – trenutno blokira sam taj proces pristupanja.

Ministri su takođe predložili uvođenje minimalne cene uvoza za odabrane proizvode, što bi, kako navode, „moglo imati odvraćajući efekat kada je reč o uvozu poljoprivrednih proizvoda u države članice EU po cenama ispod troškova domaće proizvodnje“ – što, u suštini, predstavlja još jednu trgovinsku barijeru i jasan pokušaj zaštite lokalnih poljoprivrednika.

Šta Ukrajina želi?

Jednostavno rečeno – gotovo isto kao do sada. U pismu Evropskoj komisiji, u koje je RSE imao uvid, ukrajinski premijer Denis Šmihal piše:

„Bez značajne, zagarantovane i kontinuirane liberalizacije trgovine u više sektora, Ukrajina jednostavno neće moći da obnovi svoju industriju, stvori radna mesta i osigura egzistenciju građanima kako bi se oporavila njena ekonomija. Ukratko, Ukrajini je potrebna vaša trgovina. Prvo da preživi, zatim da napreduje.“

Šmihal upozorava da bi neuspeh u postizanju preferencijalnog trgovinskog sporazuma s Briselom mogao Ukrajinu godišnje koštati tri milijarde evra, što bi potencijalno dovelo do smanjenja BDP-a za jedan posto.

Iako priznaje da će novi sporazum najverovatnije biti u okviru Sporazuma o pridruživanju EU i Ukrajine, Šmihal naglašava da on „treba da sadrži minimalan broj izuzetaka“.

„Očigledno smo svesni zabrinutosti evropskih poljoprivrednika, ali ističemo da udeo ukrajinskih proizvoda na evropskom tržištu ostaje relativno mali. Za mnoge grupe proizvoda, čak i one koji se smatraju osetljivima, taj udeo je manji od jedan posto ukupne potrošnje EU“, istakao je ukrajinski premijer.

Takođe, predlaže da zaštitne mere koje su uvedene za određene proizvode u 2024. godini „treba da postanu polazna tačka za postepenu liberalizaciju carinskih kvota“ na poljoprivredne proizvode.

S obzirom na približavanje roka 5. juna, Šmihal je nagovestio mogućnost neke vrste prelaznog rešenja, što su, kako se čuje, i druge strane neformalno razmatrale.

„Ako ne bude moguće da se postigne rešenje pre 5. juna, potrebno je pronaći zajedničko kratkoročno rešenje da bi trenutni ukrajinski izvoz mogao da se nastavi dok se Sporazum o pridruživanju ne ažurira“, istakao je.

„U suprotnom, postoji rizik povratka na više carine i niže kvote iz perioda pre rata, što bi izazvalo značajnu štetu za ukrajinsku ekonomiju“, reči su Denisa Šmihala.