Zašto je Donbas toliko važan Putinu i u srži rata u Ukrajini?

Ukrajinski regioni Donjeck i Lugansk, zajednički poznati kao Donbas, bili su industrijska sila u sovjetsko doba, područje rudnika uglja i čeličana. Međutim, Donbas takođe ima bogato poljoprivredno zemljište, važne reke i obalu Azovskog mora. Zato je, prema analizi CNN-a, on ključan za buduće planove Vladimira Putina.

Istorijski gledano, Donbas je bio najruskiji deo Ukrajine, sa velikom manjinom ruskog govornog područja. Upravo je ovde Putin započeo svoje napore da destabilizuje Ukrajinu 2014. godine, nakon aneksije Krima. Proruske milicije, neke dobro opremljene tenkovima, pojavile su se širom regiona, brzo preuzimajući gradove Lugansk i Donjeck od tada nedovoljno pripremljene i demotivisane ukrajinske vojske, piše američki medij.

Region Donbasa je ključna meta Rusije u pregovorima. Luganska oblast, skoro u potpunosti pod ruskom kontrolom, i Donjeck, otprilike 70 odsto pod ruskom kontrolom, zajedno čine područje gde je Rusija ove godine ostvarila svoj najveći vojni napredak.

Skoro osam godina, otcepljene enklave su poprište borbi, ponekad žestokih, između proruskih separatista i ukrajinskih snaga, sa više od 14.000 poginulih ljudi, prema ukrajinskim podacima.

Najmanje milion i po Ukrajinaca je pobeglo iz Donbasa od 2014. godine. Procenjuje se da više od tri miliona živi pod ruskom okupacijom. Moskva je podelila stotine hiljada ruskih pasoša ljudima u oblastima Donbasa koje drže separatisti.

Ali to nije bilo dovoljno za Putina. Uoči potpune ruske invazije u februaru 2022. godine, izjavio je da bi takozvani civilizovani svet radije zažmurio na ovaj užas, genocid koji je izložio skoro četiri miliona ljudi, i priznao Lugansk i Donjeck kao nezavisne države.

Kasnije te godine, Moskva je jednostrano i nezakonito anektirala oba regiona nakon prevarnih referenduma, zajedno sa južnim regionima Zaporožje i Herson, uprkos delimičnoj okupaciji. Za Kremlj postoji ogromna razlika između povlačenja sa okupirane teritorije, kao što su Rusi učinili kada su se povukli iz većeg dela severne Ukrajine 2022. godine, i odustajanja od područja formalno uključenih u „matricu“, posebno za lidera poput Putina, opsednutog idejom velike Rusije.

Ukrajina ima male šanse da vrati okupirano

Rusija je nezakonito anektirala Krim od Ukrajine, a proruski separatisti su zauzeli delove Donbasa. Oba područja ostaju pod ruskom kontrolom do danas. Rusija je potom pokrenula sveobuhvatnu invaziju na Ukrajinu, zauzevši velike delove severa koje je Ukrajina kasnije povratila, dok Rusija i dalje drži istočne i južne regione. Nakon tri i po godine borbi, Rusija je 13. avgusta 2025. okupirala 18,4 odsto ukrajinske teritorije.

Analitičari procenjuju da bi, sadašnjim tempom, ruskim snagama trebalo još nekoliko godina da u potpunosti okupiraju anektirane teritorije. Isto tako, male su šanse da će Ukrajina moći da povrati veliki deo onoga što je već izgubila – skoro ceo Lugansk i više od 70 procenata Donjecka.

Međutim, Kijev i dalje drži „utvrđeni pojas“ industrijskih gradova, železnica i puteva koji predstavljaju značajnu prepreku Putinovim snagama – mesta poput Slavjanska, Kramatorska i Kostjantinovke. Za ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, odustajanje od ostatka Donjecka, teritorije koju su mnogi ukrajinski vojnici branili i na njoj gubili živote, bilo bi političko samoubistvo, analizira CNN.

Prema Kijevskom međunarodnom institutu za sociologiju, oko tri četvrtine Ukrajinaca se protivi predaji bilo koje teritorije Rusiji.

Povlačenje iz ostatka Donjecka ostavilo bi neplodne ravnice centralne Ukrajine ranjivim na sledeću rusku ofanzivu, kao što je Zelenski često upozoravao, i predstavljalo bi neustavno odustajanje od ukrajinske teritorije. Za evropske saveznike Ukrajine, to bi takođe prekršilo ključni princip – da agresija ne treba da bude nagrađena teritorijom i da se ukrajinski suverenitet mora očuvati.

Kao i 2014. godine, Donbas ostaje u fokusu Putinovih ambicija u Ukrajini, ali i najveći test za Evropu dok nastoji da očuva međunarodni poredak zasnovan na pravilima.