Zašto toliko mnogo lidera upozorava na rat s Rusijom?

„Mračne sile ugnjetavanja ponovo su u pokretu“, rekao je. „Mi smo sledeća meta Rusije.“

Ruteov govor u Berlinu 11. decembra bio je samo najnoviji u nizu bez presedana upozorenja o direktnom sukobu s Rusijom koje su u 2025. godini izneli visoki evropski zvaničnici i obaveštajne agencije, piše Radio Slobodna Evropa (RSE).

U februaru, danska obaveštajna služba je saopštila: „Rusija sebe vidi u sukobu sa Zapadom i priprema se za rat protiv NATO-a;“ u junu, nemački general je izjavio da napad može uslediti u roku od četiri godine; u novembru, njegove reči ponovio je poljski kolega – dva dana nakon što je nemački ministar odbrane Boris Pistorius rekao:

„Neki vojni istoričari čak veruju da smo već imali naše poslednje leto mira.“

Ova lista upozorenja daleko je od potpune. Rute je bio najčešći glas.

U januaru je pozvao članice NATO-a da povećaju izdvajanja za odbranu ili da počnu učiti ruski jezik, dok je u junu rekao da bi napad mogao biti koordiniran s kineskim napadom na Tajvan.

Njegov govor 11. decembra bio je najglasnije alarmantno upozorenje do sada, govoreći o „razmerama rata koje su podneli naši dedovi ili pradedovi“ uz „masovnu mobilizaciju, milione raseljenih“.

Šta stoji iza upozorenja?

Česti komentari dospeli su na naslovnice – i izazvali pitanja, posebno jer Sjedinjene Države pokazuju sve manji interes za održavanje nivoa sigurnosne podrške koju su ranije pružale Evropi.

„Ovo je nešto o čemu razmišljam, pogotovo jer nema nikakvih dokaza da Rusija može ili želi napasti NATO“, rekao je Džon Foreman, bivši britanski vojni ataše u Moskvi i Kijevu za RSE.

„Mislim da brojni političari i vojni krugovi koriste pretnju Rusije iz prozaičnih razloga: Rute da podstakne NATO zemlje da ispune obaveze o trošenju. Poljaci da dobiju više NATO snaga na svojoj teritoriji“, dodao je.

Drugi skeptici ističu da Rusija, nakon gotovo četiri godine rata, nije uspela pokoriti Ukrajinu – čak i ako je ove godine napredovala uz ogromne gubitke u ljudstvu i opremi.

Temu Tammiko iz Finskog instituta za međunarodne odnose takođe je rekao da Rusija trenutno ne deluje da je „spremna i voljna da napadne NATO“.

Ali je za ruski servis RSE izjavio da Putinova moć zavisi od „spoljne pretnje“, što znači da je „na duži rok neka vrsta direktne vojne provokacije verovatna, posebno ako se rat u Ukrajini zamrzne“.

Neki tvrde da se to već događa, poput ruskih dronova i zračnih upada u NATO vazdušni prostor. Ali upozorenja iz ove godine nagoveštavaju mnogo mračnije scenarije.

Napad na Estoniju

Dokument koji je 18. decembra objavio Evropski savet za spoljne odnose (ECFR) fokusira se na strah od direktnog napada na Estoniju kako bi se testirala spremnost Sjedinjenih Država i drugih NATO saveznika da se bore.

„U Evropi, ova teskoba počiva na dubljem strahu: da bi američka vlada, zaokupljena domaćom politikom i sklona povlačenju, uskoro mogla smanjiti svoje prisustvo ili postaviti uslove za svoju ulogu u odbrani Evrope“, navodi se u dokumentu.

Opisujući Estoniju kao „malu, ravnu i izloženu“, izveštaj navodi da je vojna simulacija iz 2016. predvidela da bi ruske snage mogle zauzeti glavni grad u roku od 60 sati od invazije.

Ali takođe kaže da bi Rusiji trebalo 5-10 godina nakon završetka rata u Ukrajini „da se ponovo opremi i naoruža za takav napad“ – što je mnogo duži vremenski okvir od onih koje su naveli Rute, Pistorius i drugi.

Važno je napomenuti da američki zvaničnici nisu ponovili evropska upozorenja.

Nedavno objavljena Nacionalna sigurnosna strategija tvrdi da „evropski saveznici uživaju značajnu prednost u konvencionalnoj moći nad Rusijom po gotovo svim merama, osim nuklearnog oružja“.

Ali takođe priznaje potrebu za američkim diplomatskim angažmanom „kako bi se smanjio rizik od sukoba između Rusije i evropskih država“.

„Ratni huškači“

Zvaničnici Kremlja osudili su evropske lidere kao „ratne huškače“ i negirali bilo kakvu želju za napadom. Slične komentare davali su i o Ukrajini uoči svoje sveobuhvatne invazije u februaru 2022., iako to ne znači automatski da postoje planovi za dalju agresiju.

„Rusija ne sledi vojne ciljeve koji se pripisuju našoj zemlji“, rekao je zamenik ministra spoljnih poslova Sergej Rjabkov 22. decembra.

„Kako je predjednik Rusije već rekao, čak smo spremni da to garantujemo pravno kao deo rješenja“, rata u Ukrajini, dodao je.

Ali takva obaveza verovatno ne bi bila shvaćena ozbiljno od strane mnogih na Zapadu. Rusija je takođe potpisala, a zatim prekršila obećanja da će poštovati granice Ukrajine u Budimpeštanskom memorandumu iz 1994.

Na kraju, sve može zavisiti od jednog čoveka.

„Kao što znamo, Rusija nije demokratija. Takva odluka bi u suštini bila samo rezultat Putinove odluke da želi napasti evropsku zemlju koja je članica NATO-a ili neku drugu evropsku zemlju, tako da jednostavno nemamo načina da znamo“, rekla je Elizabeth Brou iz RUSI instituta za odbranu i sigurnost za ruski servis RSE.

„Zato vidite vojne lidere širom Evrope kako govore da moramo biti spremni da se nešto desi sutra. Može se desiti za pet godina, deset godina ili nikada, ali ne možete se osloniti na to.“