Šta je „zid protiv dronova“ iz Rusije koji gradi EU uz pomoć ukrajinske tehnologije?

Glavni snabdevač tehnologijama za predloženi „zid protiv dronova“ biće zemlja koja najbolje zna kako da se bori protiv bespilotnih letelica, piše Moskovkski tajms (The Moscow Times).

Evropska unija će stvoriti „bespilotni savez“ sa Ukrajinom, potkrepljen finansiskim sredstvima u iznosu od šest milijardi evra, sa ciljem da se iskoristi „ukrajinska domišljatost za dobijanje prednosti na bojnom polju i zajedničkoj industrijalizaciji“, izjavila je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.

Evropi je neophodno da izgradi „zid protiv dronova“ na svojoj istočnoj granici. Dodala je: „Ovaj sistem, koji će moći da reaguje u realnom vremenu, biće zajednički razvijan, raspoređivan i korišćen“.

Zemlje na istočnom krilu NATO-a dobiće dve trećine sredstava iz fonda EU za odbranu koji iznosi 150 milijardi evra. Ovi krediti mogu biti usmereni i ka inicijativi „Zid protiv dronova“, ukoliko članice EU „žele da obezbede zajednički pristup zaštiti“ bloka, rekao je u utorak portparol EK Tomas Renje.

„Evropska odbrana je previše razjedinjena, ali upravo u toj oblasti zaista moramo da pojačamo koordinaciju“, rekao je zvaničnik EU. „Ne može jedna država na NATO-ovom istočnom krilu da radi jedno na svojoj granici, a druga nešto potpuno drugo. Rusija će iskoristiti naše slabosti u svojim postupcima“.

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski odmah nakon upada ruskih dronova u Poljsku ponudio je saveznicima sve neophodne preporuke za odbijanje takvih napada. U Varšavi su odlučili da u tu svrhu pošalju svoje vojne stručnjake u Ukrajinu.

Pošto obični radari ne mogu da otkriju male dronove koji lete nisko, ukrajinske tehnološke kompanije razvile su nacionalni sistem akustičnih senzora koji mogu da identifikuju takve dronove po zvučnim signalima.

Ovi podaci se prosleđuju stotinama mobilnih grupa opremljenih protivavionskim oružjem i mitraljezima velikog kalibra, što je znatno jeftinije nego korišćenje lovaca i raketa-presretača.

Slične sisteme uvode Litvanija i Letonija, dok Rumunija analizira kako bi mogla da primeni ukrajinski pristup u jačanju svoje protivvazdušne odbrane.

„Postoji čitava kategorija pretnji od kojih se Evropa trenutno teško može odbraniti“, kaže Maks Enders, direktor razvoja poslovanja minhenske kompanije Tytan, koja proizvodi dronove-presretače koji se koriste u Ukrajini.

Sukob s Rusijom naziva „ratom iteracija“, u kojem obe strane neprestano usavršavaju svoje bespilotne letelice i uređaje za njihovo obaranje.