Od nekadašnja tri kampa koja su se nalazila na prostoru prestonice, turisti sa rancem na leđima, prvenstveno oni mlađi, kojima je hotelski smeštaj skup, a umesto u hostelima više vole da spavaju pod otvorenim nebom, kao jedino rešenje ove sezone imaće kamp „Dunav“ na Batajničkom putu. Kamp je deset kilometara udaljen od centra grada, sa veoma malim smeštajnim kapacitetima. Beograd, koji za razliku od drugih evropskih metropola nema razvijen kamping turizam, mogao bi da postane jedna od najatraktivnijih destinacija ove vrste, ako bi sledio iskustva sličnih gradova.
– Postoji više dobrih lokacija koje bi mogle da se iskoriste za kampove, ali problem je sa vlasništvom tog zemljišta. Tamo gde su opštine vlasnici, u dogovoru sa Direkcijom za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda može da se izgradi prostor za kamp. Potencijalne zone za izgradnju kampova u okviru Generalnog prostornog plana grada Beograda do 2021. godine, biće uključene kada se budu gradile sportsko-rekreativne zone. Tada će biti obezbeđen prostor i za izgradnju kampa. Da bi se izgradio kvalitetan kamp potrebna je površina od najmanje jednog do dva hektara, a nisu potrebna ni velika ulaganja. Međutim, mi idemo na soluciju da gradimo kampove i na manjim površinama. Kamperska asocijacija Srbije je uz stručnu pomoćDirekcije za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda, i uz finansijsku pomoćSekretarijata za privredu, napravila studiju pod nazivom: „Iniciranje razvoja kamping turizma i kapaciteta u Beogradu“ – rekao je za Danas Vladimir Đumić, predsednik Kamperske asocijacije Srbije.
– Na osnovu detaljne analize ustanovljeno je da najviše kapaciteta za ovakav poduhvat imaju opštine Zvezdara, Čukarica, Palilula, Rakovica i Grocka. Ne postoje uslovi da se napravi kamperski prostor u centru grada, smatra Đumić, ali ističe da bi Ada Ciganlija bila najbolje rešenje. Asocijacija će uz pomoćTOB i nove uprave Ade, pokušati da nađe rešenje, kako bi se na tom mestu izgradio savremeni kamp po svim evropskim i ekološkim standardima.
Kada je rečo standardima, kaže Đumić, postoje strogo propisana pravila. Međutim, Asocijacija je dala predlog Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja, u kome su definisali standarde kako bi kampovi u Srbiji trebalo da izgledaju. Kako je istakao naš sagovornik, predlog je u skladu sa postojećim uslovima, ali je za svaki kamp neophodna osnovna infrastruktura kao što su sanitarni čvorovi, recepcija, prostor za bungalove, kamp-kućice i kamp-vozila, prostor za šatore.
U odnosu na Beograd, drugi gradovi u Evropi imaju najmanje tri kampa, od kojih se bar jedan nalazi u širem centru grada , dok se ostali nalaze na periferiji, obično pored reka ili jezera.
– U poslednje četiri godine, otkako se naša Asocijacija brine o kampovima, posete turista sve su brojnije. Lane je najviše bilo gostiju iz Belgije i Nemačke, koji su dobri kamping-turisti, ali bilo je i Danaca, Norvežana i Francuza. Prava je šteta što Beograd može da ponudi samo jedan jedini kamp, čiji kapaciteti nisu baš zadovoljavajući – rekao je Đumić.
Budimpešta grad kampera
Budimpešta je grad sa osam kampova, i svoje planove razvoja turizma dobrim delom usmerio je na kamping ponudu. Dva kampa poseduju velike smeštajne kapacitete, rade tokom cele godine i pored mesta za kamp prikolice i šatore, nude i smeštaj u bungalovima, hostelima i mini-hotelima, tako da se na jednom mestu nalazi objedinjena smeštajna ponuda za sve ukuse.
U okviru samih kampova postoje i delovi predviđeni za motocikliste, bicikliste i ostale specifične grupe gostiju. Ovi kampovi udaljeniji su oko 10 kilometara od centra, ali u samom centru Budimpešte postoji nekoliko mini-kampova koji prihvataju samo kampere i turiste sa šatorima, bek-pekere i rade tokom letnje sezone od maja do oktobra.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
