Veliki broj Beograđana zadovoljan je uslovima života u zgradama koje održava JP Gradsko stambeno. Skoro 80 odsto ispitanih, u istraživanju koje je nedavno sproveo CESID izjasnilo se da je zadovoljno. Čak 33 odsto anketiranih stanovnika glavnog grada reklo je da je u potpunosti zadovoljno.
– Zadovoljstvo građana uslovima života u zgradama koje održavamo je jedan od pokazatelja kvaliteta rada našeg preduzeća. Ali, istraživanje koje smo sproveli dalo nam je i smernice šta da učinimo još boljim – rekao je Slobodan Miljković, direktor JP Gradsko stambeno. On je dodao da je građanima najvažnije da se obezbedi kvalitetno održavanje, kao što su održavanje krova, fasada i liftova. Međutim, građani nisu dovoljno informisani o svojim obavezama u tom domenu, odnosno o tome da se ozbiljniji investicioni zahvati obavljaju po posebnim zahtevima skupština zgrada.
JP Gradsko stambeno“sprovelo je istraživanje kao jednu od prvih mera u reformi upravljanja ovim preduzećem i uvođenja koncepta savremenog korporativnog poslovanja. U tom okviru, započeto je uvođenje savremenog softverskog sistema za kontrolu svih resursa preduzeća, pojednostavljivanje i ubrzavanje načina na koji građani dolaze do informacije, kao i čitava serija edukativnih aktivnosti čiji je cilj podizanje kulture stanovanja.
Objedinjeni centar za komunikacije omogućiće da građani jednim pozivom dođu do svih informacija o potrebnoj intervenciji. Do sada se korisnik koji bi prijavio kvar upućivao na službu zaduženu za određeni posao u delu grada u kom živi. Zbog toga su građani morali da zovu više brojeva, a u pojedinim slučajevima ne bi dobili dovoljno informacija i odustajali bi od potrage jer nisu uspeli da pronađu one koji su zaduženi za popravku. Po novoj proceduri, korisnik poziva centar, a unutar preduzeća kontaktiraju se odgovarajuće službe, pa se više neće dešavati da se zahtev za intervenciju zagubi.
Inače JP Gradsko stambeno trenutno u nadležnosti ima 14.000 objekata sa 270.000 stanova u deset gradskih opština. Prema rečima Slobodana Miljkovića, zbog velikog broja korisnika teško je svima objasniti kako funkcionišu procedure u vezi sa održavanjem zgrada. Iskustva sa terena otkrivaju i primere nemogućnosti stanara iste zgrade da se dogovore oko neophodnih radova, čime se pojedini vlasnici stanova dovode u bezizlaznu situaciju. Na primer,kaže Miljković, žitelji prizemlja tvrde da ih se ne tiče popravka krova ili lifta, dok vlasnici stanova na višim etažama smatraju da se problem vode u podrumu ne odnosi na njih.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
