Evropski i ostali identiteti

Istoričarke Dubravka Stojanović iz Srbije i Mari-Žanin Čolić iz Nemačke, filozof Srećko Horvat iz Hrvatske i književnici Nenad Veličković iz BiH i Vladimir Arsenijević iz Srbije, prve večeri su raspravljali o „Dominantnim konceptima Evrope i mnoštvu njenih identiteta“. Arsenijević, koji je bio moderator debate primetio je da se ekonomska kriza na Starom kontinentu pretvorila u širu društvenu, ali i identitetsku. Prema njegovim rečima, Evropa naravno nije samo Evopska unija, već znatno širi pojam, ali na pitanje šta je identitet ili šta su identiteti Evrope, stižu različiti odgovori. Govoreći o odnosu Srbije prema Evropi, istoričarka Dubravka Stojanović zaključila je da dominantno srpski diskurs Evropu vidi kao „drugost“: kapitalizam, homogenost, monolitnost, multikulturalnost… Evropa se doživljava kao pretnja srpskoj tradiciji, ali i interesima elite i endemske korupcije, ukratko kao „tesna cipela“. Stojanović veruje da u Srbiji proklamovani nacionalni interesi nisu ciljevi već sredstvo da se spreče promene i zaustave evropeizacija i modernizacija. „Dilema Evropa ili Rusija postoji samo kao pitanje da li želimo da se promenimo ili da ostanemo u čauri“, zaključila je ona.

Nemačka istoričarka Mari-Žanin Čolić spada u dobre poznavaoce bivše Jugoslavije o kojoj je napisala i knjigu. Podsećajući na to da je evropska ideja nastala na temeljima dva svetska rata, zločina i genocida i to kao njihov kontrast-zalaganje za mir i prosperitet, Čolić smatra da u Evropi postoji kriza identiteta. EU je i svojim Ustavom proklamovala najšira prava koja nisu samo evropska već univerzalna i koja se zasnivaju na poštovanju ličnih i kolektivnih prava. Samim tim je multikulturalnost postao evropski standard, ali sve češće se pokreće pitanje kompatibilnosti evropskog i nekih „drugih“ identiteta. U Nemačkoj je tako pokrenuta široka diskusija da li je Islam deo Nemačke, ilustrovala je ona. Gosti iz Hrvatske i BiH imali su kritičke opaske o Evropi i EU. Po Horvatu EU nije garant prosperiteta, jednakosti i solidarnosti, što se pokazuje i time da mali broj ljudi, bankara pre svega, kontroliše nesrazmerno veliki deo bogatstva. Na to je Dubravka Stojanović odgovorila da i van EU postoji takav odnos snaga, te da i danas u Srbiji manjina kontroliše ekonomiju zemlje.

Srbija se, po Horvatu, nalazi u specifičnom položaju. „Vi ste u mnogo kompleksnijem položaju nego Hrvatska. Srbija se, sem ka Briselu okreće ka Rusima, Arapima, Kinezima…“, istakao je Horvat. On je lutanje Srbije ilustrovao i pričom da je pre skupa u KCB posetio „okupirani“ bioskop Zvezda, koji su istovremeno došli da podrže čelnici grčke levičarske Sirize, koja je za mnoge antipod evropskih vrednosti. Gost iz BiH Nenad Veličković aktuelno stanje na prostorima bivše SFRJ je okarakterisao kao-izgubljeni u tranziciji. Podsećajući se pozitivnih iskustava života u nekadašnjoj Jugoslaviji, Veličković je zaključio: „Evropa ima dobrih stvari, ali nas je razvalila i sada nas prima na komadiće“.

Diskusija i poezija

Debata se nastavlja danas u CZKD, gde se od 18 i 20 časova održavaju dve diskusije „Kultura demokratije – Kultura u demokratiji“ i „Dinamika domaćeg terena i novi oblici susedstva“. U nedelju jeu Kulturnom centru Parabrod planirano poetsko jutro.