Najviše novca za saobraćajnice

Kako se navodi u Programu 10,3 milijarde dinara biće obezbeđeno iz naknade za uređenje građevinskog zemljišta i zakupnine građevinskog zemljišta i poslovnog prostora, dok će se 9.4 milijarde dinara obezbediti iz kredita Evropske banke za obnovu i razvoj i Evropske investicione banke. Novac dobijen od kredita biće utrošen za izgradnju mosta preko Ade Ciganlije i pristupnih saobraćajnica. Prema oceni Borisa Rankovića, direktora Direkcije za građevinsko zemljište i uređenje Beograda, program je ambiciozan ali i realan.

– U ovoj godini završeni su brojni objekti i saobraćajnice, poput Savske ulice, probijen je nasip u Jurija Gagarina, završen je veliki deo radova na mostu i na Carevoj ćupriji. Završen je i veliki broj objekata kanalizacije i

vodosnabdevanja, rekonstruisane cevi na Gazeli, što je od velikog značaja za snabdevanje Novog Beograda vodom, kao i brojni kanalizacioni objekti – rekao je Ranković.

Najviše novca, 12,2 milijarde dinara, biće utrošeno za izgradnju kapitalnih saobraćajnica. Za program uređenja građevinskog zemljišta Direkcija je predvidela 7,5 milijardi dinara. Od tog novca će za izgradnju saobraćajnica biti izdvojeno oko 2,3 milijarde dinara, za izgradnju kanalizacije oko 2,5 milijardi, a za proširenje vodovodne mreže oko 398 miliona dinara.

Opozicija u gradskom parlamentu bila je protiv usvajanja programa Direkcije.

– Plan nije dovoljno jasan jer, primera radi, nema podataka o tome dokle se stiglo sa dokumentacijom u pogledu metroa. Mi još ne znamo o kom metrou je reč: lakom ili teškom. Nama nisu potrebni stručnjaci iz inostranstva da nam kažu šta je za nas najbolje – rekao je Andreja Mladenović iz DSS-a. On smatra da je potrebno uraditi strategiju saobraćaja u Beogradu koja bi bila sveobuhvatno rešenje u kome bi bili: mostovi, obilaznica i sve ono što čini tu oblast.

Odbornici Skupštine grada doneli su novu Odluku o javnom linijskom prevozu putnika na teritoriji Beograda.

– U ranijoj odluci GSP Beograd je bio jedini prevoznik u sistemu koji je, pored svojih redovnih poslova, obavljao i druge poslove od značaja za funkcionisanje javnog prevoza, a u prigradskom i lokalnom prevozu ovaj posao je bio poveren Lasti. Ali, veoma su bitni i prateći poslovi kao što su: kontrola rada prevoznika, poštovanje reda vožnje, upravljanje vozilima javnog prevoza, evidencija prevoznika, sistem prodaje, štampanje, distribuiranje i zaduživanje prevoznika kartama, kao i kontrola putnika. Odlukom su stvoreni uslovi da se ovi poslovi povere nekom subjektu koji je sposoban da ih odradi na kvalitetan način- kazao je Milan Janković, pomoćnik direktora Direkcije za javni prevoz.

Prestonica u osam zona

Beograd će, odlukom Skupštine grada, biti podeljen na osam zona i ekstra zone stanovanja, poslovanja, zelenila, kompleksa termoelektrane „Nikola Tesla“ i rudarskog basena Kolubara. – Nakon što je prestala podela na gradske i prigradske opštine, ali i zbog promene u strukturi stambenog i poslovnog tkiva grada, u poslednjih desetak godina pojavila se potreba za novim zoniranjem Beograda. Kriterijumi zoniranja bili su pogodnost lokacije, razvijenost infrastrukture, rasprostranjenost javnih objekata, dostupnost javnih službi, javnog gradskog prevoza i pokrivenost planskom dokumentacijom – rekao je Oliver Glišić, član Gradskog veća.

Plan detaljne regulacije

Gradski parlament usvojio je Plan detaljne regulacije za privrednu zonu „Autoput“ u Novom Beogradu, Zemunu i Surčinu sa Izveštajem o strateškoj proceni uticaja plana na životnu sredinu. Prema rečima Slobodana Dimitrijevića iz Sekretarijata za urbanizam i građevinske poslove, ovaj plan je od velikog značaja za grad i investicionog je karaktera. „Reč je o zoni uz autoput, sa pretežnom namenom za privredne i komercijalne delatnosti. Površina je oko hiljadu hektara. Zona je tretirana kao značajni razvojni potencijal grada i u narednom periodu tamo očekujemo velika investiranja. Značajno je i da je za tu teritoriju urađena i studija o uticaju plana na životnu sredinu“, kazao je Dimitrijević.

Modernizovani javni prevoz

Za narednu godinu planirano je postepeno uvođenje tiketinga i monitoringa u sistem javnog gradskog prevoza: prvi podrazumeva kompletno inoviranje sistema prodaje karata, a drugi opremanje vozila GPS sistemom i njihovo praćenje. Ova dva sistema omogućiće brojne prednosti građanima, poput informacije o tome kada vozilo treba da dođe na željenu stanicu, do kupovine časovnih, dnevnih, nedeljnih ili mesečnih karata a, s druge strane, putem GPS sistema vozila javnog prevoza moći će neprekidno da budu praćena.