Prvi Muzej astronomije u Srbiji

– Ideja za ovaj projekat, odnosno namera da prikažemo nešto javnosti, potiče još od proslave stogodišnjice Opservatorije u Beogradu. Tom prilikom organizovana je izložba u zgradi Meteorološke opservatorije u Karađorđevom parku, gde je jedna prostorija bila posvećena istoriji astronomije, dok je druga bila u znaku meteorologije. Izložba je organizovana sa nadom da ćemo za te svrhe pronaći veći prostor, kako bismo zaštitili eksponate koje posedujemo – priča za Danas Vojislava Protić-Benišek, istraživačsaradnik u Astronomskoj opservatoriji i inicijator osnivanja Muzeja.

Povod za ovaj projekat je, kako kaže, velika zainteresovanost ljudi koji su dolazili i samoinicijativno u Opservatoriju kako bi videli šta se sve tu nalazi. Neposredni povod, međutim, jeste akcija UNESKO i Međunarodne astronomske unije da se 2009. godina proglasi Međunarodnom godinom astronomije sa motom „Kosmos, na tebi je da ga otkriješ„. Naime, naredne godine obeležiće se 400 godina od kada je Galileo Galilej prvi put „bacio pogled na nebo“ kroz svoj durbin. Ideja za otvaranje Muzeja u Beogradu pokrenuta je i zvanično 2005. godine, koju je potom naučno veće prihvatilo. Projekat su podržali grad, Ministarstvo kulture, kao i Ministarstvo nauke i tehnološkog razvoja koje je obezbedilo sredstva za pripremne radove. Cilj je da se prikažu objekti Opservatorije, unikatni i nesvakidašnji, sa svojim pratećim priborima izuzetne vrednosti.

– Muzej astronomije sastojaće se iz četiri objekta i bibliotečkog prostora, a biće u sklopu Muzeja nauke i tehnike. Rad na elaboratima je u završnoj fazi, potrebno je još izvršiti parkovsko uređenje prostora, kao i adekvatno obezbediti prostor. Međutim, naredne godine biće otvoren samo jedan objekat: paviljon velikog pasažnog instrumenta, dok na ostalim objektima mora prvo da se izvrši sanacija. U centralnom delu Paviljona, veličine oko 70 kvadrata, kao eksponat smešten je veliki pasažni instrument. Ostali eksponati koji će biti izloženi predstavljaju istorijsku zaostavštinu iz perioda prve opservatorije, bibliotečki materijal, pregled svih zaposlenih, stare fotografije i dokumenti i slično – kaže Vojislava Protić-Benišek. Među eksponatima naći će se i poštanske marke štampane povodom jubileja 100 i 120 godina Opservatorije.

Muzejska postavka biće stalna, organizovaće se i izložbe tematskog karaktera, a sve će to biti ispraćeno pričom o istorijatu proučavanja astronomije u našoj zemlji. Kao najstariji predmeti u postavci naći će se sačuvane nogare instrumenta bardu i instrument astrobal, koji potiču iz vremena začetka Opservatorije. Prema rečima naše sagovornice, kompletno uređenje svih objekata namenjenih za muzejske potrebe biće završeno do 2012. godine.

Istorijat Astronomske opservatorije

Opservatorija u Beogradu osnovana je 1887. godine na inicijativu profesora Velike škole Milana Nedeljkovića. U početku ova ustanova bila je smeštena u iznajmljenoj kući preduzimača Ernesta Gajzlera, na uglu današnjih ulica Vojvode Milenka i Svetozara Markovića. U to vreme Opservatorija je predstavljala prvu i jedinu ustanovu ove vrste na Balkanu, a delovala je u okviru Velike škole. Sopstvenu zgradu Opservatorija dobija već 1891. godine na u Karađorđevom parku. Međutim, godine 1924. astronomska, seizmološka i meteorološka opservatorija razdvajaju se kao zasebne ustanove. Zgrada Astronomske opservatorije sagrađena je 1932. godine na Zvezdari, u Volginoj ulici, a prvi upravnik bio joj je dr Vojislav Mišković.