Za automobile spori, za pešake brzi

U tim delovima grada biciklističke staze uglavnom su zapuštene i dotrajale. Upravo na jednoj takvoj deonici, pre nekoliko dana naš sugrađanin Goran Nikolić iz Zemuna, polomio je ključnu kost.

– Velika je muka biciklom proći kroz grad i čovek zaista mora da bude vešt i oprezan da ga neko ne bi skrajnuo s puta. Kad sam došao do staze, već sam bio umoran, pa sam hteo da se malo odmorim kod „25. maja“. Međutim, nisam primetio da je koren drveta podigao deo asfalta. Naleteo sam i bukvalno poleteo s bicikla i polomio ključnu kost – priča četrdesetšestogodišnji Goran, koji će naredne četiri nedelje provesti kod kuće u gipsu.

On kaže da su staze za bicikliste u glavnom gradu potpuno beskorisne, jer ih nije moguće koristiti za transport, već samo za „paradiranje“, a pešaci često prave saobraćajnu zbrku šetajući sa decom ili kućnim ljubimcima.

– Vozio sam bicikl u Amsterdamu, i bio zapanjen. Ponašali su se prema meni kao da sam „sveta krava“. Ovde bi da me zgaze čim se pojavim na putu. Staze su loše projektovane, preuske su, krivine su preoštre i obavezno se neka ogromna žardinjera ispreči na putu. Ne verujem da je projektant ikad vozio bicikl – kaže naš sagovornik.

Inače, mnoge evropske metropole, suočene sa sve većim brojem stanovništva i zagađenjem od gradskog saobraćaja, sve intenzivnije ulažu u infrastrukturu, kako bi podstakli građane da umesto motornim vozilima, do posla, škole ili fakulteta putuju dvotočkašima. U Parizu se na primer pojedine glavne ulice određenim danima zatvaraju kako bi se biciklisti lakše kretali, a na svakih nekoliko stotina metara, postavljeni su takozvani češljevi, odnosno parkinzi za bicikle. Grad je kupio oko 20.000 bicikala koje rentira građanima za male pare.

Ako biste u Berlin doputovali vozom, mogli biste da iznajmite bicikl na stanici, prevezete se do željenog mesta i ostavite svoje prevozno sredstvo bilo gde u gradu, jer je svaki bicikl opremljen GPS uređajem pa ga služba železničke stanice pokupi u toku dana i vrati na početnu lokaciju.

U Beogradu, ovako nešto neće biti moguće još dugo vremena, i pored planova da se ulica 27. marta i još neke u okolini, prilagode vozačima bicikala. Jedan od predloga Beogradskog saveza biciklista jeste da se sedamdeset centimetara žute kolovozne trake odvoji i pretvori u plavu traku za bicikliste. Iz gradske uprave kažu da je to nepraktično, i da sadašnji uslovi zadovoljavaju potrebe između 300 i 400 hiljada biciklista, koliko ih krstari prestonicom.

Petar Stakić iz asocijacije „Sport za sve“, koja je organizator tradicionalne Beogradske biciklijade, stanje biciklističkih staza ocenjuje kao „katastrofalno“. On kaže da je najveći problem saobraćajna nekultura sugrađana.

Bicikl u osnovnim školama

Asocijacija „Sport za sve“ i Beogradski savez biciklista pripremaju akciju „Nauči da voziš bicikl u osnovnoj školi“.

– Moj predlog da se deci u osnovnoj školi objasni važnost poštovanja saobraćajnih pravila, odnosno osnovne saobraćajne kulture, BSB prihvatio je kao veoma dobar, i s tim smo izašli pred Sekretarijat za sport i omladinu koji je predlog podržao. Sada čekamo da se pojavi neka velika firma koja bi kupila dovoljno bicikala koje bismo mi nosili od škole do škole i učili decu i da voze i da se bezbedno ponašaju u saobraćaju – kaže Stakić za Danas.