Privatizacija "Vršačkih vinograda" bila je po mnogo čemu znakovita Na dan 24. novembra Miroslava Milenović dobila je poruku da je ministar pravde Selaković zakazao sednicu odbora za zakonodavstvo.
p { margin-bottom: 0.25cm; line-height: 120%; }
Na toj sednici Vlada Srbije predložila je obustavljanje privatizacije „Vršačkih vinograda“. Nismo imali pojma zašto je to uradio. Ipak, bili smo zadovoljni jer je vlada još jednom prihvatila ono što smo predlagali. Nekoliko dana kasnije, 6. decembra, Agencija za privatizaciju, na čije čelo je došla Vida Uzelac, poništila je privatizaciju „Vršačkih vinograda“ iz jula meseca.
Agencija za privatizaciju bila je specifičan deo mašine za rasipanje para – za razliku od ostalih delova ona nije delila novac, već ga nije prikupljala. Sa stanovišta štete, ishod je isti. Ako nekome ne date dinar koji je zaradio, to je isto kao da ste mu ga izbili iz džepa. U nadležnosti Agencije je društvena svojina, što praktično znači da Agencija vrši kontrolu prodaje svojine koja pripada svim građanima. Budući da postoji obaveza da se ta svojina proda, postoji samo jedan način ophođenja prema takvoj svojini – Agencija mora da je proda po najvišoj ceni, a novac dobijen takvom prodajom iskoristi za društvene potrebe.
Kako sam objasnio na, bilo je mnogo primera neodgovorne privatizacije, ali ovde se osvrćem samo na dva slučaja koji su bili aktuelni dok smo mi bili u ministarstvu. To su slučajevi „Vršačkih vinograda“ i „Prve petoletke“.
Počinjem sa slučajem privatizacije „Vršačkih vinograda“ koji pokazuje kako je Agencija za privatizaciju nesavesnim ponašanjem mogla da ošteti republički budžet za nekoliko miliona evra. Inače, „Vršački vinogradi“ su već bili privatizovani 2006. godine. Međutim, zbog neispunjenih obaveza kupaca, ugovor je raskinut 2010. godine. Konsultantska kuća koja je „pomogla“ u toj privatizaciji zvala se, pazite sad – Faktis. Šteta je izbegnuta, jer je privatizacija zaustavljena kada je sudinica Osnovnog suda u Vršcu odbila da overi ugovor. Nažalost, mnogi slični ugovori u proteklih dvanaest godina nisu došli u ruke savesnih državnih službenika.
Procena. Najveća šteta nanošena je u postupku procene. Pošto u domaćem zakonodavstvu pitanje zemlje i nekretnina kojima raspolaže društveno preduzeće nije jasno rešeno, zemlju i nekretnine moguće je tretirati kao deo kapitala preduzeća, što im znatno obara tržišnu cenu (odeljak 38). Preduzeće „Vršački vinogradi“ ima pravo korišćenja oko 2.000 hektara zemlje. Ova zemlja ušla je u predmet ugovora, ali ne po tržišnoj ceni. Umesto da se hektar zemlje proceni na 10.000 evra (koliko iznosi cena zemlje u tom delu Srbije), Agencija za privatizaciju ga je procenila na 1.800 evra. Cena preduzeća je već pri samoj proceni bila nekoliko puta niža od tržišne.
Jesenja berba. Slično je i sa jesenjim rodom. U trenutku procene (prva polovina 2013. godine) čokoti su bili goli, što znači da u procenu nije ušao rod koji dolazi za berbu u septembru i oktobru. Rod se procenjuje na sedam miliona evra. Ali njegova diskontovana vrednost nije bila predmet ugovora, što je dodatno oborilo cenu „Vinograda“.
Parcele. Pomenutih 2.000 hektara zemlje koje koriste „Vršački vinogradi“ bilo je podeljeno u nekih 600 parcela. Međutim, dve parcele (ukupno 17 hektara) nisu pripadale „Vršačkim vinogradima“, te nisu ni mogle biti predmet prodaje. Kada je predsednica Osnovnog suda u Vršcu odbila da overi ugovor zbog spornih parcela, Agencija za privatizaciju i konsultantska kuća Faktis počeli su da na nju vrše pritisak, tvrdeći da sadržaj ugovora ne sme da se menja. Pogađate ko bi završio kao krivac kada bi pravi vlasnici parcele shvatili da im je država prodala parcele? Tužili bi državu, i dobili spor koji bi država platila iz budžeta javnim novcem.
Zalihe. „Vršački vinogradi“ imali su dug, ali i velike zalihe. Rukovodstvo „Vršačkih vinograda“ je htelo da proda jedan deo zaliha da bi otplatilo dugove, da bi potom preduzeće moglo da se proda bez dugova. Međutim, jedna članica Odbora direktora „Vršačkih vinograda“ – koja je pored toga istovremeno bila zamenica direktora Agencije za privatizaciju i predsednica Komisije za sprovođenje licitacije „Vršačkih vinograda“ – nije htela da glasa za tu odluku, već je uporno vršila opstrukciju rada odbora. Opstrukcija nije bila slučajna, jer kada prodajete preduzeće sa dugovima, morate dodatno da oborite cenu preduzeća da biste ga lakše prodali.
Nastavlja se
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
