Ahmadinedžad ispraznio stolice

Svojim karakterističnim manirom, lider Irana je podstakao mogućnost da su pojedini segmenti u američkoj vladi orkestrirali napade na Njujork i Vašington 11. septembra 2001. Mark Kornblau, portparol američke misije u svetskom telu, istakao je da je Ahmadinedžad još jednom izabrao rečnik kleveta, teorija zavere i antisemitskih komentara koji su potpuno gnusni i bili predvidivi sa njegove strane.

Savet bezbednosti UN usvojio je četvrtu rundu ekonomskih sankcija koje imaju za cilj da privole Teheran da suspenduje obogaćivanje urana i vrati se za pregovarački sto. Osvrćući se na pitanje sankcija Ahmadinedžad je ukazao da Sporazum o neširenju nuklearnog oružja (NPT) omogućava zemljama potpisnicama da koriste nuklearnu energiju u mirnodopske svrhe. Ali, prema njegovim rečima, pojedine članice Saveta bezbednosti „izjednačavaju nuklearnu energiju sa nuklearnom bombom, istovremeno nastavljajući da šire svoje nuklearne arsenale. Iranski lider je dodao da su SAD potrošile 80 milijardi dolara na proizvodnju svog nuklearnog arsenala.

Uprkos teškim optužbama na račun zapadnih država, Ahmadinedžad je naglasio da je spreman da pregovara sa SAD, UN, EU i drugim predstavnicima međunarodne zajednice“.

Lider SAD Barak Obama koji je govorio pred Generalnom skupštinom tokom jutarnjeg zasedanja izjavio je da je Iran jedina zemlja potpisnica NPT koja nije pokazala mirnu prirodu nuklearnog programa. „SAD i međunarodna zajednica tragaju za rešenjem problema sa Iranom, i ostavljamo otvorenim vrata za diplomatiju koju bi i Iran trebalo da odabere“, kazao je Obama.

Stručna javnost je saglasna da iranski lider očigledno uživa u provokacijama na temu 11. septembra i holokausta tokom godišnjih poseta UN. No njegove tvrdnje da se 84 odsto Amerikanaca slaže sa njim su neosnovane, smatraju upućeni. Analitičari ukazuju da bi njegove opaske trebalo posmatrati kroz prizmu domaće politike u Iranu gde konzervativci pokušavaju da ga zaobiđu.

Poznato je da Iran neguje reputaciju glasa svih muslimana u sukobljavanju sa SAD, a ideja da su Amerikanci pre nego islamski ekstremisti izveli napade 2001. dugo je odjekivala među arapskim svetom. „Ovakva istupanja pomažu Ahmadinedžadovoj želji da postigne veličinu među Arapima“, smatra Ali Mirsepasi, profesor bliskoistočnih studija na Njujorškom univerzitetu.

Farideh Farhi, iranski stručnjak na Univerzitetu Havaji, kaže da je „očigledno da je Ahmadinedžad rešio da udari tamo gde Ameriku najviše boli. Na isti način on to čini sa Izraelom, dovodeći u pitanje legitimitet i postojanje zemlje. To je jedini način da privuče pažnju sveta i istovremeno skrene pažnju sa problema koji tište njegovu državu“.

U međuvremenu, ispred kompleksa UN demonstriralo je najmanje 1.000 ljudi u znak protesta zbog dolaska Ahmadinedžada u Njujork. Oni su držali crvene, bele i zelene balone u bojama iranske zastave. Viđena je i ogromna kartonska replika Ahmadinedžadove glave sa nalepnicom nuklearne rakete.

Britanija žali zbog rata u Iraku

Krajnje kritički nastrojeno istupanje Ahmadinedžada bilo je i očekivano budući da ovo nije prvi put da on izlaže ovu teoriju. Iznenađujući je bio govor zamenika britanskog premijera Nika Klega koji je izjavio da Britanija žali što je ušla u rat u Iraku te da zna da sama mora da radi ne bi li nadoknadila štetu i reputaciju na međunarodnoj sceni. „Britanija je na težak način spoznala da demokratija ne može biti nametnuta drugim zemljama. Stoga ću upotrebiti reč žao nam je koja je blizu izvinjenja za rat za koji smatram da nije bio u skladu sa međunarodnim pravom“. Njegovi komentari rizikuju da podele koalicionu konzervativnu vladu, koja je podržala Tonija Blera u odluci da se priključi SAD u Iraku 2003. Kleg je, takođe, priznao da je Bler narušio odnose sa najvažnijim britanskim saveznicima stupanjem u savez sa Džordžom Bušom. S. D.