Albanci bežali od bombardovanja NATO

Bivši komandant Prištinskog korpusa Vojske Jugoslavije Vladimir Lazarević negirao je juče u sudnici Haškog tribunala da je ta oružana formacija tokom rata 1999. godine progonila albanske civile sa Kosova.
„Pod zakletvom, kategorički izjavljujem da komanda ni jedinice Prištinskog korpusa nisu ni znale za bilo kakav plan za prisilno premeštanje albanskog stanovništva, niti su u bilo kakvoj sličnoj aktivnosti učestvovale“, rekao je general Lazarević. On je optužen za prisilno premeštanje, deportacije, ubistva i progon kosovskih Albanaca u prvoj polovini 1999.

Krasnići se nije izjasnio o krivici za nepoštovanje suda

Hag – Kosovski Albanac Avni Krasnići, koji je odbio da se kao svedok optužbe pojavi na suđenju Ramušu Haradinaju, nije se izjasnio o krivici za nepoštovanje suda, za koje je optužen. Sudsko veće Alfonsa Orija nakratko je, iza zatvorenih vrata, sa optuženim razgovaralo o njegovom zdravstenom stanju, koje je Krasnići naveo kao razlog zašto se nije pojavio u sudu.

Sudija Ori zatim je rekao da će se Krasnići o krivici izjasniti u roku od 30 dana, ali je nagovestio i mogućnost da Krasnići ipak pristane da svedoči na suđenju Haradinaju i da Tužilaštvo povuče optužnicu. Krasnići je uhapšen prošlog petka pod optužbom za nepoštovanje suda zato što je odbio da svedoči iako ga je Tribunal na to pozvao obavezujućim nalogom.

Odgovarajući na pitanja branioca Mihajla Bakrača, general Lazarević je tvrdio da su, po onome što su on i njegovi podređeni videli na terenu i čuli od stanovnika, pokrete Albanaca izazvali strah od NATO bombardovanja koje je prouzrokovalo „velika razaranja i velike žrtve“.
Lazarević je potvrdio da je bilo slučajeva „lokalnih međuetničkih sukoba“, odnosno da su lokalni srpski civili palili i pljačkali albanske kuće. Vojna policija je počinioce hapsila, i oni su predavani policiji, kazao je optuženi. Na pitanje branioca da li je bilo zločina, Lazarević je odgovorio da je „bilo pojedinaca koji su počinili krivična dela, uprkos brojnim upozorenjima i naređenjima“.
„Bilo je kršenja međunarodnog humanitarnog prava, a od dela protiv civilnog stanovništva najčešće su bile pljačke, zatim dela protiv dostojanstva ličnosti i ubistva određenog broja civila. O naređenja i zakone se raznim krivičnim delima ogrešio 91 oficir i podoficir Prištinskog korpusa“, posvedočio je on. Lazarević je naglasio da zlodela pripadnika Prištinskog korpusa nisu zataškavana i da je na njih upozoravao sve jedinice.
Protiv počinilaca je, po njegovim rečima, podneto 245 krivičnih prijava, od kojih je 20 bilo zbog ubistva, pet zbog nasrtaja na dostojanstvo ličnosti, a preostale zbog pljački. Tokom iskaza Lazarevića, odbrana je u dokazni materijal priložila više njegovih naređenja kojim podređenim jedinicama nalaže da poštuju međunarodno pravo i Ženevske konvencije, zaštite i zbrinu civilno stanovništvo koje je napustilo naselja i omoguće njegov povratak ili smeštaj.
Predsedavajući sudija Ijan Bonomi je uvođenje brojnih naređenja i izveštaja u spis nazvao „putovanjem kroz dokumente, a da se ne čuje šta se događalo na terenu“. Na pitanje drugog sudije Ali Navaz Čouhana da li činjenica da je više puta morao da naređuje jedinicama da poštuju međunarodno pravo znači da su naređenja kršena, Lazarević je odgovorio negativno.