Izdavanje državnog poljoprivrednog zemljišta u zakup u somborskoj opštini izazvalo je mnogobrojne nedoumice, a u velikoj brizi našli su se zaposleni u poljoprivrednim preduzećima u Gakovu i Aleksi Šantiću i u Zemljoradničkoj zadruzi u Kljajićevu. Rečje o kolektivima koji su decenijama obrađivali državno poljoprivredno zemljište, a po zakonskom slovu, zbog neispunjenih obaveza, sada im je uskraćeno pravo da učestvuju na licitacijama.
To bi značilo i velika otpuštanja zaposlenih iz privatizovanih preduzeća, a i iz Zadruge u Kljajićevu. Suština problema je u tome što ovi poljoprivredni kolektivi nisu platili zakup za ekonomsku 2006/7 godinu. Dug Gakova je 266.000 evra, Šantića oko 270.000 evra, a Kljajićeva 68.000 evra. Na ova dugovanja „kaleme“ se i potraživanja za zakup, odnosno obradu državnog poljoprivrednogh zemljišta u 2007/8 godine, kao i u narednoj ekonomskoj godini.
Lokalna samouprva, da bi se, pre svega, sprečila velika otpuštanja zaposlenih, u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede angažovala se da se pronađe makar privremeno rešenje. U sredu je obavljen razgovor sa predstavnicima poljoprivrednih kolektiva, a ponuđeno im je da državno zemljište obrađuju do 30. oktobra naredne godine. Uslovi su da već3. januara isplate dugovanja iz 2006/7. godine, drugi deo duga do 3. juna, a treću ratu do 3. oktobra naredne godine. U tom periodu niko od zaposlenih ne bi mogao da bude proglašen tehnološkim viškom. Ovo zemljište se nudi na licitacijama, koje su upravo počele, a prava i obaveze novih arendašae teći će od 30. oktobra naredne godine.
Poljoprivredni kolektivi danas treba da potpišu protokol o ovim uslovima. Iz „Graničara“ u Gakovu stigla je saglasnost, u Aleksi Šantiću su još razmišljali, a iz ZZ u Kljajićevu stigao je definitivan odgovor – ne. Direktor Zadruge Dušan Milanko juče je Danasu rekao da je protokolom doneta praktično odluka o stečaju ovog kolektiva, pre donošenja Zakona o zadrugama i konačnom rešenju pravnog statusa. Milanko ističe da je u zadruzi zaposleno 145 radnika, prosečna plata je 30.000 dinara, a državi se godišnje na ime dažbina uplaćuje 40 miliona dinara.
– Lane nam je ispostavljen račun za zakup zemljišta u 2006. godini, koji nismo mogli da platimo jer je suša poprimila razmere elementarne nepogode. Na licitacijama nismo ravnopravni, jer se fizička lica dogovore o zakupu po početnoj ceni, a mi moramo da izlicitiramo i petostruko veći iznos. Otuda vlastima predlažemo da nam zemljište u arendu izda po početnoj ceni, kako se i čini u nekim sredinama u Vojvodini. U protivnom posledice će biti nesagledive, pre svega po zaposlene – rekao je Milanko.
Gradski odbor Srpske napredne stranke saopštio je da sadašnja zakonska regulativa dozvoljava zloupotrebu korišćenja državnog poljoprivrednog zemljišta, te da se „postavlja pitanje da li treba omogućiti zakup oko 4.000 hektara sadašnjim vlasnicima AD „Aleksa Šantić“, koji su stvorili 400 miliona dinara gubitka od ulaska u vlasništvo i 300 dana su u neprekidnoj blokadi tekućeg računa“.
U Gakovu je zaposleno 330, a u Aleksi Šantiću oko 280 radnika, nad čijom je egzistencijom veliki upitnik, jer nema pouzdanih odgovora na pitanje da li će biti posla ove i naredne jeseni.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
