Veoma sam umorna, totalno iscrpljena i šokirana, ali osećam veliko olakšanje što nisam u zatvoru i spremna sam da se borim – izjavila je juče bivša portparolka Tužilaštva Haškog tribunala Florans Artman nakon što je posle šest dana provedenih u pritvoru u Sheveningenu puštena na slobodu.
Njoj je Haški tribunal odobrio prevremeno puštanje na slobodu zbog primernog vladanja u Pritvorskoj jedinici UN. U saopštenju suda u Hagu navodi se i to da je posebno razmatrana žalba Artman u vezi sa uslovima u pritvoru, ali da je predsednik Mehanizma za krivične sudove Teodor Meron ocenio žalbu neosnovanom.
Njen advokat je prethodnih dana izjavljivao da je ona u pritvoru u uslovima pojačanog nadzora zbog rizika od samoubistva, što znači da joj je ćelija bila osvetljena 24 sata dnevno, te da su je stražari kontrolisali na svakih 15 minuta, kao i da je u izolaciji.
Podsetimo, Artman su prošlog četvrtka, kada je pokušala da prisustvuje izricanju prvostepene presude bivšem predsedniku Republike Srpske Radovanu Karadžiću, uhapsili pripadnici sudske straže Tribunala i holandske policije i sproveli je u zgradu suda. Ona je 2011. godine osuđena na sedam dana zatvora pošto je ignorisala dve naredbe da plati 7.000 evra zbog nepoštovanja suda.
Tribunal ju je osudio jer je objavila podatke iz tajnih odluka Žalbenog veća Haškog suda u predmetu Slobodan Milošević u svojoj knjizi „Mir i kazna“ i u članku „Prikriveni ključni dokazi o genocidu“, te da je time „namerno i voljno ometala sprovođenje pravde“ i počinila krivično delo nepoštovanje suda. Francuska, čija je državljanka, odbila je da je izruči Tribunalu.
Tokom pritvora, Artman je dobila podršku brojnih javnih ličnosti, poput bivše glavne tužiteljke Tribunala Karle del Ponte, te predstavnika civilnog društva iz regiona bivše Jugoslavije, a organizovane su i peticije da se odmah pusti na slobodu. Poštovaoci njenog rada ističu da je uhapšena zbog radnje koja je dovela rasvetljavanju istine i hrabre odluke da se suprotstavi praksi skrivanja dokumenata od javnosti na račun interesa države.
Artman je u novembru prošle godine objavila novu knjigu „Krv realpolitike: Afera Srebrenica“, koja se bavi ulogom zapadnih sila u srebreničkom genocidu, odnosno o diplomatskoj igri i tajnom dogovoru SAD, Velike Britanije i Francuske zbog kojeg je Srebrenica u julu 1995. godine „ostala bespomoćna u raljama srpske vojske“. U intervjuu Danasu, povodom te knjige, rekla je da su, prema dokumentima do kojih je došla, Srebrenica i Žepa – na početku je time bilo predviđeno i Goražde – žrtvovane na oltaru mirovnog procesa.
„Zapad nije želeo genocid u Srebrenici, ali je želeo da Srebrenica padne u ruke Mladićevih trupa radi potpisivanja mira. U tom smislu je Dejtonski sporazum, čiji je preduslov bio pad istočne enklave, građen na srebreničkim grobnicama“, izjavila je tada Florans Artman.
„Milošević – Dijagonala laufera“
Izdavačko preduzeće Dan-Graf, koje izdaje list Danas, objavilo je knjigu Florans Artman „Milošević – Dijagonala laufera“. Knjiga je bila uvedena u dokazni materijal na suđenju Slobodanu Miloševiću u Haškom tribunalu, a Milošević je osporavao njen sadržaj.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
