Državni dug Austrije koji se proteklih godina kretao neobuzdanim hodom, sredinom ovog meseca dostigao je punih 234,108 milijardi evra, ili 75,2 odsto Bruto domaći proizvod (BDP). Svaki uposleni Austrijanac na svojim plećima nosi teret državnog duga od 55.933 evra.
Uz kamate na navedeni iznos, koje će u ovoj godini iznositi 8,2 milijarde evra, iako zabrinjavajuće, u spletu austrijskih finansija nije jedino pitanje koje traži rešenje. Na ovakvo zaduživanje najveći uticaj ima državni budžet, čiji deficit je u 2012. iznosio jedanaest milijardi evra. Ono što Austrijanci mogu poželeti, jeste da u ovoj godini iznese „samo“ 6,8 milijardi evra. Ako se pri tome ima u vidu i spoljnotrgovinski bilans, koji je prošlu godinu završio uz deficit od 4,3 milijarde evra, slika o finansijskom položaju Austrije postaje potpunija.
Veći problem, međutim, predstavlja dugovanje privatnog sektora, domaćinstava i malih privrednika. Od donedavno (i još uvek) štedljivih Austrijanaca, kompletan privatni sektor je postao ogroman dužnik. Mnoge od tih firmi su profitirale u vreme istočnoevropskog privrednog otvaranja, ulazile su u poslove, i za pokriće troškova su sredstva obezbeđivale kroz zajmove, da bi se sada našle u položaju da nisu u stanju da vrate dugove.
Dugovanja privatnog sektora koja su izmakom prošle godine iznosila punih 493 milijarde evra, i dalje rastu. Ili, u odnosu na BDP, privatna dugovanja su dostigla punih 160 odsto. Prema viđenju Instituta Wifo, te firme ne mogu više tražiti nove kredite, čak ni za finansijski lukrativne projekte.
U obuzdavanju ovakvog stanja, Austrijski koalicioni partneri Socijaldemokratska partija (SPÖ) i hrišćanska Narodna stranka (ÖVP), bili su pre godinu dana odlučili da sprovedu petogodišnji plan sveobuhvatne štednje uz rast poreza, čime bi ozdravio budžet i smanjilo se dalje zaduživanje zemlje.
Dovoljno, da usledi upozorenje Banke za međunarodno izjednačavanje plaćanja – BIS (Bank for International Settlements), osnovane u kriznoj 1930. godini, koja predstavlja najstariju finansijsku organizaciju čije su članice centralne-nacionalne banke iz 60 država, pa se smatra za „banku centralnih banaka“. Uz predočenje istine, da ukoliko se u Austriji bude sprovodila takva štednja uz rast državnih taksi, da će samim tim doći do smanjenja kupovne moći građana, pada prometa, proizvodnje, zaposlenih, i sve dublje krize.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
