Balkanska mafija najaktivnija u Evropi

Jedna od najuspešnijih akcija tokom prošle godine, u kojoj su učestvovali pripadnici SBPOK-a zajedno sa grčkim i makedonskim kolegama, jeste zaplena 169 kilograma kokaina u Grčkoj, koji je bio skriven u mašini za soju. Tada je uhapšeno 11 članova takozvane „jagodinske grupe“. Glavni prioritet rada SBPOK-a, dodaju naši sagovornici, upravo je sprečavanje direktnog transkontinentalnog krijumčarenja kokaina iz Južne Amerike u zemlje Zapadne Evrope, a u kojem učestvuju državljani Srbije. Predstavnici SBPOK-a objašnjavaju da je uočeno da se državljani Srbije pojavljuju kao organizatori kriminalnih grupa ili međunarodnih lanaca za krijumčarenje droge, kao i da su oni najčešće locirani upravo u Srbiji, odakle razvijaju mrežu za nabavljanje droge u Južnoj Americi, zatim organizuju njen transport i prodaju je najčešće u zemljama Zapadne Evrope.

U SBPOK-u su saglasni da borba protiv organizovanog kriminala, a posebno kada je reč o trgovini drogom, neizostavno nameće međunarodnu saradnju kao jedan od glavnih faktora za uspeh te borbe.

– Organizovane kriminalne grupe imaju „svoje ljude“ u Brazilu, Argentini, Kolumbiji i drugim južnoameričkim državama, koji kokain kupuju po niskim cenama, odnosno po 5.000 do 6.000 dolara po kilogramu. Zatim „pronađu“ neke od članova posade na prekookeanskim brodovima, kojima plate prebacivanje droge do Evrope – objašnjavaju naši sagovornici.

U SBPOK-u dodaju da se za krijumčarenje kokaina najčešće koriste prekookeanski kargo brodovi iz zemalja Južne Amerike, čije su krajnje destinacije luke u Belgiji, Holandiji, Nemačkoj i Italiji. Oni napominju da je ovaj trend primećen još 2009. godine, kao i da je nastavljen narednih godina. Inače, najaktivnije organizovane kriminalne grupe na Balkanu, prema informacijama SBPOK-a, jesu albanske, a nakon njih slede bosanske, srpske, crnogorske, makedonske i hrvatske kriminalne grupe. Kao jedan od primera dobre međunarodne saradnje srpske policije sa kolegama iz inostranstva jeste Interpolov projekat „Besa“, koji se tiče razmene operativnih informacija u vezi sa članovima organizovanih kriminalnih grupa, koju čine etnički Albanci. U okviru ovog projekta prošle godine je uhapšeno 10 osoba, zaplenjeno 35 kilograma skanka i skoro tri kilograma heroina. Kako ističu naši sagovornici, krijumčarenje i trgovina heroinom i dalje predstavlja tradicionalni oblik organizovanog narko-kriminala u Srbiji.

Međutim, poslednjih godina uočeno je da Srbija više nije na glavnom pravcu krijumčarenja te vrste droge. Primećeno je da se putevi pomeraju prema „šengenskim“ granicama, odnosno da idu kroz Bugarsku i Rumuniju i dalje ka Zapadnoj Evropi, dok drugi pravac ide ka Makedoniji i području Kosova i Metohije. To je i razlog zbog čega su zabeležene veće zaplene heroina na teritoriji Makedonije, a manje u Srbiji i drugim zemljama bivše Jugoslavije. Govoreći o marihuani, naši sagovornici iz SBPOK-a kažu da je to i dalje najzastupljenija droga na narko-tržištu Srbije. Marihuana se i dalje najviše krijumčari iz Albanije, preko Crne Gore, ističu u SBPOK-u, mada je u poslednje vreme prisutna i modifikovana marihuana, poznatija kao skank. Tokom 2010. i 2011. godine otkriveno je više ilegalnih laboratorija za proizvodnju skanka, koji se gaji pod veštačkim uslovima. Takođe, primećen je i povećani trend proizvodnje marihuane u Srbiji.

Deset godina SBPOK

Služba za borbu protiv organizovanog kriminala je organizaciona jedinica MUP-a Srbije, Uprave kriminalističke policije. Tokom 10 godina postojanja, nekoliko puta je promenjena organizacija i struktura ove jedinice. Kroz svoje specijalizovane jedinice SBPOK se bavi suzbijanjem svih do sada uočenih oblika organizovanog kriminala, kao što je krijumčarenje narkotika, trgovina ljudima i ilegalna migracija, krijumčarenje oružja i eksploziva, međunarodno krijumčarenje ukradenih motornih vozila, otmice, iznude, ucene sa elementima organizovanog kriminala, korupcija, falsifikovanje novčanica, prevare sa platnim karticama i visokotehnološki kriminal. SBPOK je jedan od pionira u primeni savremenih metoda istraga organizovanog kriminala, specijalne istražne metode, upotreba prikrivenog islednika, kontrolisane isporuka, kriminalističko-obaveštajne analize u svojim istragama, paralelne istrage sa drugim državama, proaktivne istrage, kao i inicijative za uvođenje prakse zajedničkih istražnih timova.