Francuska vlada trebalo bi da oda priznanje guverneru Banke Francuske Kristijanu Nojeru koji je Sosijete ženeral, posle nedavnog finansijskog skandala, spasao sigurne propasti, a ne da ga kritikuje, kao neki zvaničnici. Da neoprezne razgovore neko može čuti i zloupotrebiti ih, mudrost je koja je dobro poznata u bankarskim krugovima.

Francuska vlada trebalo bi da oda priznanje guverneru Banke Francuske Kristijanu Nojeru koji je Sosijete ženeral, posle nedavnog finansijskog skandala, spasao sigurne propasti, a ne da ga kritikuje, kao neki zvaničnici. Da neoprezne razgovore neko može čuti i zloupotrebiti ih, mudrost je koja je dobro poznata u bankarskim krugovima. Međutim, da se pitao tim predsednika Nikole Sarkozija iz Jelisejske palate, Nojer je trebalo odmah da obavesti vladu o nevoljama u koje je zapala Sosijete ženeral.
Da je Nojer tako postupio, učinio bi neprihvatljiv rizik da vesti stignu do špekulanata pre no što se Sosijete ženeral pruži šansa da likvidira neobično veliku količinu pozicija na berzi koje je nagomilao Žerom Kerviel, kako se pretpostavlja, bez znanja Banke. Da je to uradio, gubitak Sosijete ženeral bio bi mnogi veći od pet milijardi evra koliko je šteta, kako je navedeno, na kraju ispala.
Špekulanti bi, tako, dobili prednost nad Bankom na tržištu, oborili vrednost njenih sredstava i učinili da ona bude prodata u bescenje. Da li je usiljeno bankrotstvo na ekstremno ostetljivom finansijskom tržištu ono što je francuska vlada priželjkivala da se dogodi Sosijete ženeral?
Kako predsednik Sarkozi koji je, kako je izveštavano, kritikovao finansijske špekulante, može dovoditi u pitanje procenu čoveka, koji je znao da za vreme krize drži jezik za zubima, i osujeti planove tih istih špekulanata?
Naravno, nezavisni centralni bankari ne spadaju u Sarkozijeve omiljene likove. Loren Diboa, profesor političkih nauka na Sorboni, kaže da bi računi Sarkozijevih bitaka s Evropskom centralnom bankom mogli da budu ispostavljeni upravo Nojeru. „Sarkozi ima problem s nezavisnošću centralnih banaka“, kaže Diboa „a Nojer bi mogao da postene žrtveni jarac“.
Tako nešto ipak nije na pomolu, bar u sadašnjim političkim okolnostima. Sarkozijva popularnost beleži veliki pad. Prema istraživanju koje je za Figaro magazin obavila TNS Sofr, Sarkozijeva popularnost u januaru je opala za osam odsto, na 41odsto, što je najniži nivo otkako je izbaran za predsednika maja prošle godine, i suprotnost popularnosti od 65 odsto koju je imao u julu.
Sarkozi, koji je tokom predizborne kampanje obećavao da će postati „predsednik koji će doneti veću kupovnu moć“, sada se suočava sa besnom francuskom javnosti koja se, pre svega, žali da je njenu kupovnu moć razjela inflacija. U ovoj izmenjenoj političkoj atmosferi, ne treba očekivati da će Sarkozi udariti na nekog kao što je Nojer. Guvernera, koji je i član Upravnog saveta Evropske centralne banke, mnogi vide kao stamenog borca protiv inflacije i branioca kupovne moći francuskih građana.
Zašto bi Sarkozi rizikovao da mu se prišije etiketa da je „slab na inflaciju“? On bi čak mogao da stiša svoje napade na ECB, čija je jednoglasna antiinflatorna politika bila jedna od njegovih omiljenih meta. To bi bila dobra stvar. Uz podršku Sarkozija, predsedniku ECB Žan-Klod Trišeu bilo bi lakše da smanji kamatne stope i bori se protiv pretećeg ekonomskog usporavanja Evrope.
U međuvremenu, uprkos tome što je Sosijete ženeral spasena zahvaljujući Nojerovom profesionalizmu i političkoj hrabrosti, banka je teško ranjena i verovatno će je preuzeti neka druga banka. Preuzimanje iz inostranstva umnožilo bi francuske protekcionističke povike. „Sosijete ženeral će ostati francuska banka. Vlada neće dozvoliti da ona postane meta neprijateljskih napada drugih banaka“, rekao je premijer Fransoa Fijon.
Jedini problem je što francuska vlada to ne sme da radi, na osnovu direktive EU potpisane prošle godine, čiji je cilj unapređenje transparentnosti u ujedinjavanju banaka. Pošto je guverner italijanske centralne banke Antonio Facio na skandalozan način zloupotrebio svoj položaj kako bi sprečio da jednu italijansku banku preuzme ABN Amro, države članice složile su se da buduće fuzije budu procenjivane na osnovu pet kriterijuma. To bi vlade trebalo da spreči da iz čisto protekcionističkih razloga onemogućavaju kupovinu iz inostranstva.
Nojerova diplomatska veština svakako će biti stavljena na probu ukoliko bude morao da brodi po podmuklim vodama između Scile francuskog protekcionizma i Haribde pet kriterijuma EU za spajanje banaka. Spajanje domaćih i stranih banaka pokazalo se otrovnim za centralne bankare u evrozoni.
Zasad, jedini ozbiljni kandidati za preuzimanje Sosijete ženeral su dve francuske banke, Kredi agrikol i BNP Pariba. Međutim, ukoliko se u narednim nedeljama pojavi adekvatna ponuda iz inostranstva – a to je sasvim moguće – eto nam još jednog uznemirujućeg sukoba između vlade i banke Francuske. Skandal s neopreznim agentom Sosijete ženeral uzrokovao je više problema no što je iko od glavnih igrača mogao da zamisli.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.