Baroso najavio panevropsku regulaciju tržišta kapitala

Predsednik Komisije Žoze Manuel Baroso najavio je stvaranje novih panela stručnjaka u Briselu, od kojih će se jedan kratkoročno boriti protiv krize, dok će drugi pokušati da izvrši reformu finansijskog sistema na Starom kontinentu. „Potrebno je prevazići razlike između evropskog tržišta u celini i nacionalnih sistema supervizije“, izjavio je Baroso u Evropskom parlamentu. On je takođe istakao neophodnost uvođenja novih pravila u oblasti finansija.

Baroso je naglasio da je svestan činjenice da će njegovi planovi najverovatnije izazvati otpor pojedinih evropskih vlada. Ipak, predsednik Komisije smatra da je jedinstveno finansijsko tržište praktično većna snazi u Evropi, budući da 44 institucije poseduju dve trećine bankarskih prihoda. Stoga, Baroso smatra da je neophodno usaglašavanje pravila. On je najavio da će Komisija uskoro predložiti nove mere o garancijama bankovnih depozita, obračunima i protoku kapitala. Samit EU zakazan za narednu sedmicu u Briselu biće posvećen potresima na finansijskom tržištu i uspostavljanju bolje saradnje između država članica, iako je prvobitno planirano da centralne teme skupa budu klimatske promene i pokušaj prevazilaženja odbacivanja Lisabonskog ugovora u Irskoj.

Britanski premijer Gordon Braun, koji je u sredu predstavio shemu delimične nacionalizacije u vrednosti od 50 milijardi funti u cilju prevazilaženja finansijske krize, pozvao je lidere EU da podrže ideju o stvaranju „panevropskog fonda“ koji bi bio namenjen oporavku banaka. U pismu koje je poslao francuskom predsedniku Nikoli Sarkoziju predsednik britanske vlade naglašava važnost preduzimanja „usaglašenih napora na globalnom nivou“. Takav stav predstavlja zaokret, budući da je sve donedavno Braun bio protivnik ideje o koordiniranju akcija.

Sarkozi je izjavio da će njegova država koja trenutno predsedava EU ubrzo ponuditi rešenje za krizu. „Francuska i Brisel rade na osmišljavanju globalnog rešenja za pomoćfinansijskom sektoru i nadamo se da ćemo uskoro imati konkretne rezultate“, rekao je francuski predsednik. Ipak, analitičari smatraju da Francuska neće slediti primer Britanije, budući da je istakao da je Braunov spasilački plan „primeren situaciji u toj državi“. Francuski premijer Fransoa Fijon izjavio je da će parlament te države pokrenuti fond za pomoćbankama.

U međuvremenu, Italija je usvojila dekret o pomoći bankama putem delimične nacionalizacije, iako javnosti nije predočeno koliko će sredstava biti izdvojeno u te svrhe. „Nijedna italijanska banka neće propasti, nijedan štediša u Italiji nije u opasnosti“, izjavio je italijanski premijer Silvio Berluskoni. Ipak, ministar ekonomije Đulio Tremonti naglasio je da taj potez ne treba doživljavati kao spasilački fond, većće bankama biti nuđen novac kada to bude potrebno. Italijanska vlada je takođe garantovala depozite u vrednosti do 103.000 evra.

Slovenija je takođe preuzela korake u cilju borbe protiv stagnacije povećavajući garancije za uloge u bankama i na štednju sa 22.000 evra na neograničen iznos. Mera je privremena i važiće do okončanja krize koja je zahvatila svetska tržišta kapitala. „Banke ne osećaju značajnije posledice događaja koje možemo uočiti u globalnoj i evropskoj sredini. Slovenački finansijski sistem je stabilan“, izjavio je ministar finansija Andrej Bajuk. On je takođe naglasio da Slovenija „u finansijski povezanom svetu mora održati odgovarajući nivo zaštite štediša“. Vlada Slovenije će zahvaljujući privremenoj odluci realizovati državnu garanciju za štedne uloge fizičkih lica, kao i novac mikro i malih preduzeća u bankama.

Rumunska vlada preduzela je mere u cilju podržavanja tržišta kapitala i stimulisanja rumunskih i stranih investitora da trguju na Bukureštanskoj berzi. Bukureštanska berza prekinula je trgovanje u sredu, kada je opšti indeks bio u padu do 10,68 odsto. Juče je berza ponovo otvorena. Vlada je takođe donela odluku da se povećaju garancije za ulaganja građana u bankama od 20.000 evra na 50.000 evra, kao što je to u zemljama Evropske unije, gde se razmatra i potreba povećanja te garancije do 100.000 evra. Vlada Islanda donela je juče odluku o preuzimanju kontrole nad bankom Kaupting, najvećom finansijskom institucijom u toj državi, što predstavlja pokušaj ublažavanja gorućih problema. R. E. M.

Pohod Poljaka na prodavnice hrane na Islandu

Varšava – Još sveže sećanje na prazne samousluge i mesare u komunističkoj Poljskoj nateralo je poljske gastarbajtere posle prvih vesti o finansijskoj krizi u juriš na prodavnice na Islandu, gde su pokupovali gotovo sve testenine i pivo, javili su poljski mediji. Vlada Islanda je, da bi sprečila paniku i preteće nestašice namirnica, pribegla do sada neviđenom koraku – počela je da i na poljskom jeziku objavljuje informacije o ekonomskoj krizi i merama koje preduzima, preko oglasa u najtiražnijim islandskim novinama. Pohodu Poljaka na prodavnice hrane na Islandu doprineo je i marketinški potez direktora trgovinskog lanca Bonus koji je preko svog tabloida upozorio u petak da više neće uvoziti robu iz inostranstva zbog problema s valutama i da je bolje da se ljudi snabdeju za Božićna vreme. Beta

Nestašica zlata u Nemačkoj

Berlin – Širenje finansijske krize u Nemačkoj izazvalo je povećanje potražnje za zlatom. Vodeća nemačka kompanija za trgovinu plemenitim metalima Pro aurum saopštila je da ne prima nove porudžbine, jer je zatrpana pozivima interesenata, a magacini su ionako većgotovo prazni. Firma Vestgold takođe je saopštila da ima pet puta više porudžbina nego što je uobičajeno, i to kako od privatnih kupaca, tako i od banaka. Predstavnici Hipoferajnsbanke poručili su interesentima da su većnapravljene liste čekanja, pri čemu su zlatne poluge od 100, 250 i 500 grama većrazgrabljene. Zlato u vremenima finansijskih i privrednih kriza za mnoge građane i dalje slovi kao jedino stvarno sigurno ulaganje. Međutim, stručnjaci upozoravaju da se kasnije prodajom teško može povratiti isti novac koji je utrošen za kupovinu zlata. Beta