Baza za zgrtanje para

Privatna Viša poslovna škola u Čačku radi nezakonito jer organizuje nastavu u Brusu bez dozvole Ministarstva prosvete i sporta. Prema saznanjima Danasa predavanja se održavaju u dve učionice, smeštene u zgradi Skupštine opštine Brus, na zgradi nema istaknutog obeležja koje pokazuje da je reč o ustanovi u sastavu Više poslovne škole, a stotinak akademaca koji tamo pohađaju nastavu zvanično su studenti Više poslovne škole u Čačku.
Iako direktor ove škole Vlajko Petković tvrdi da u Brusu ne postoji istureno odeljenje, već da je reč o nastavnoj bazi za čije osnivanje nije potrebna dozvola Ministarstva prosvete, prosvetne vlasti ističu da „fakultet ili viša škola može da obavlja delatnost van sedišta matične ustanove samo uz saglasnost Ministarstva“ i da to „jasno stoji u dozvoli za rad“.

Stotine fakulteta i viših škola

U Srbiji postoji sedam državnih i sedam privatnih univerziteta, u okviru kojih radi više od 130 fakulteta. Sem toga, postoji još sedam privatnih fakulteta koji nisu u sastavu univerziteta, 49 državnih viših škola i 31 privatna koja ima dozvolu za rad Ministarstva prosvete. Nije poznat precizan broj isturenih odeljenja, baza, centara za obuku ili za konsultacije, kao ni broj visokoškolskih ustanova koje rade bez dozvole Ministarstva prosvete.

– Osnivanje nekakvih nastavnih baza ili konsultativnih centara je nezakonito. Svako ko na ovakav način pokušava da prevari Komisiju za akreditaciju, Nacionalni savet za visoko obrazovanje, Ministarstvo prosvete, kao i studente i roditelje, grdno se vara da će u tome uspeti, a takvim postupcima ugrožava i proces akreditacije koji je u toku – kažu u Ministarstvu prosvete.
Vlajko Petković, međutim, tvrdi da zakon nije prekršen i da je otvaranje nastavne baze „dobra volja škole da pomogne siromašnim studentima“. On kaže da ova viša škola „izdvaja novac za dnevnice nastavnika i organizuje prevoz, kako bi profesori došli studentima na noge“. Viša poslovna škola, osim u Brusu, ima nastavnu bazu i u Beogradu. Petković objašnjava da se u bazama održavaju samo konsultacije, odnosno predavanja, a da se ispiti polažu u Čačku, gde se studenti zvanično vode. Na pitanje novinara Danasa da li su studenti iz Brusa oštećeni jer nastavu slušaju u dve prostorije, a plaćaju punu cenu školarine (prošle školske godine iznosila je 67.500 dinara) Petković odgovara da su učionice „moderno opremljene“ i da su akademci „na dobitku jer im profesori dolaze na noge“.
Dovitljivost Više poslovne škole, nažalost, nije usamljen slučaj. Podsećamo da je Ministarstvo prosvete prošle godine zabranilo osnivanje isturenih odeljenja van sedišta matičnih visokoškolskih ustanova, ali su se o ovu odluku oglušili brojni privatni fakulteti i više škole upisujući studente u takozvane nastavne baze, ogledne ili konsultativne centre. Ove „fantomske“ ustanove uglavnom su smeštene u privatnim objektima ili u iznajmljenim prostorijama i imaju po jednu ili dve osobe koje „vode“ celu priču.
– Fakulteti i više škole iskoristili su prazan prostor, jer je postupak akreditacije u toku, a po starim propisima je sve bilo dozvoljeno. Međutim, novi Zakon o visokom obrazovanju jasno propisuje da svaka institucionalna forma koja se organizuje van sedišta matične visokoškolske ustanove mora da ispunjava identične uslove kao i matična ustanova, a takva obaveza će dovesti do gašenja mnogih isturenih odeljenja – kaže za Danas Sima Avramović, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu.
Naš sagovornik navodi da gotovo nema visokoškolske ustanove, bilo državne ili privatne, koja ne radi sa većim brojem isturenih odeljenja. Nezvanične procene govore da, na primer, u Srbiji postoji više od sto pravnih fakulteta i njihovih isturenih odeljenja. Profesor Avramović napominje da samo dva državna pravna fakulteta Univerziteta u Beogradu i Novom Sadu nemaju isturena odeljenja.
– Privatni pravni fakultet iz Novog Sada stigao je do Badovinaca, a fakultet iz Novog Pazara nastavu drži u fabrici sijalica u Pančevu. U Vranju postoje dva isturena odeljenja pravnih fakulteta različitih osnivača – navodi Avramović najdrastičnije primere.
Iako su prosvetne vlasti upoznate sa nezakonitim poslovanjem visokoškolskih ustanova, nije poznato da li će neko za to odgovarati. U Ministarstvu prosvete ističu da će red u visoko obrazovanje uvesti akreditacija, pa će već 30. aprila biti poznato koje više škole će dobiti dozvolu za rad.