Beograd čeka poziv iz Zagreba

Poslednji sastanak Međudržavna diplomatska komisija održala je septembra 2011. u Beogradu i, prema protokolu o saradnji, sledeći sastanak je trebalo da zakaže Hrvatska, tvrdi Danasov izvor u Vladi Srbije.

Taj sastanak do dana današnjeg nije zakazan.

Pregovori o nerešenim graničnim pitanjima između Srbije i Hrvatske vode se od 2002. sa prekidima. Najspornija u tim pregovorima je granica na Dunavu.

Na poslednjem sastanku održanom septembra 2011. u Beogradu, na dnevnom redu je bilo upravo pitanje te dunavske granice, ali su „dve strane i dalje ostale na suprotstavljenim stavovima“.

Za razliku od Hrvatske, gde se nerešena granična pitanja sa gotovo svim susedima potežu najmanje pred svake izbore, a građani pogođeni nerešenim graničnim pitanjima ne retko protestuju, u Srbiji ne postoji pritisak na vlast da se rešavanju tog pitanja više posveti. Granično pitanje nije jedino nerešeno pitanje između dve države, a sa praktičnim posledicama po stanovništvo.

Na našoj strani je potezanje pitanja granice postalo neprilično i politički nekorektno u principu, pa se retko oseća pritisak iz nevladinog sektora, političkih stranaka ili od oštećenih građana da se rešavanje tog pitanja ubrza. Delimično se time može tumačiti da Srbija nije ni nastojala da to pitanje sa Zagrebom reši pre nego što je Hrvatska postala članica EU. A odmah po ulasku Hrvatske u EU, dato nam je, u sporu oko tretmana hrvatskih cigareta u Ugovoru o CEFTA, na znanje da EU, prirodno, drži stranu svojoj članici. Sa hrvatske se strane, međutim, ne propušta nijedna, recimo, izborna prilika da se pitanje granice ne postavi glavnim kandidatima, tamo je to legitimno pitanje državnosti, utoliko pre što Hrvatska nerešenih graničnih problema ima sa svim susedima.

Među državama nastalim na teritoriji bivše SFRJ ima osam nerešenih graničnih problema, od tih osam u četiri učestvuje Srbija, a od ta četiri spora tri su sa hrvatskom.