BEOGRAD: Ukrštanje republičkih i gradskih podataka

Porez na imovinu, sve lokalne takse i naknade za građevinsko zemljište od 1. januara ove godine određivaće i naplaćivati gradski, a ne republički poreznici. Nadležnost u prikupljanju pojedinih poreza opštine u Srbiji dobile su usvajanjem Zakona o finansiranju lokalne samouprave koji je stupio na snagu 1. januara 2007. godine. Dok se ne formiraju lokalne uprave savetodavne usluge i dalje će pružati centralna poreska uprava.
Stručnjaci kažu da je ovaj model veoma dobar, te da se prema njemu trenutno uspešno finansiraju opštine u Švedskoj, Norveškoj i Švajcarskoj, pri čemu lokalne samouprave same određuju stopu poreza na imovinu do zakonskog maksimuma.

Visina poreza na imovinu ista kao prošle godine

Ovim zakonskim rešenjem omogućeno je da lokalne samouprave prema sopstvenom nahođenju smanje stopu poreza na imovinu kako bi podstakle potencijalne investitore. Međutim, odbornici Skupštine grada su na poslednjoj sednici odlučili da visina poreza na imovinu u Beogradu u 2007. godini bude ista kao i prošle godine.

– Visina stope poreza ostaće nepromenjena, a ovogodišnja rešenja poreza na imovinu biće identična starim, odnosno prošlogodišnjim – kaže Bajec.

– Porez na imovinu, sve lokalne takse i naknade za građevinsko zemljište od 1. januara ove godine određivaće i naplaćivati gradski, a ne republički poreznici. To će biti veoma značajan budžetski prihod za prestonicu – kaže za Danas član Gradskog veća i Republičke komisije za finansiranje lokalne samouprave Dušan Bajec i dodaje da su beogradske vlasti među prvima prihvatile ovaj posao od Republičke poreske uprave.

Troškovi

Mnoge opštine u Srbiji još nisu preuzele ovu nadležnost jer se, kako kaže Bajec, plaše da će im troškovi biti veći od koristi.

Procenili smo da će razlika u naplati poreza pre biti viša od troškova koje imamo zbog formiranja sopstvene poreske administracije. Ali, opštine s manjim budžetima strahuju da neće uspeti da povećaju naplatu poreza i taksi toliko da nadoknade troškove svoje uprave – objašnjava član Republičke komisije za finansiranje lokalne samouprave.

Zasad, međutim, nije poznato gde će biti smeštene opštinske filijale Gradske poreske uprave. – Posao nije doveden do kraja. Potrebno je najpre doneti još nekoliko propisa kako bi se lakše sprovela naplata propisa. Tu su i neki tehnički problemi koje moramo rešiti, a koji se tiču pronalaženja poslovnog prostora. Naime, Republika neće da nam ustupi svoje poreske prostorije jer su, kako nam je rečeno, „u deficitu s poslovnim prostorom“ – navodi Bajec.
On tvrdi da ovi „tehnički problemi neće pogoditi Beograđane“.
– Budući da je najznačajniji posao lokalnih poreskih uprava naplata poreza na imovinu, Beograđani neće imati problema, jer i dosad su im rešenja stizala u maju ili junu. Tako će biti i ove godine – rekao je Bajec.
Prema njegovim rečima, Gradska poreska uprava će imati filijale u svakoj opštini i funkcionisaće normalno, a beogradske vlasti će odlučiti koliko je zaposlenih neophodno za obavljanje ove administracije i koliko će zaposlenih biti preuzeto iz Republičke poreske uprave.
– Planiramo da republičku bazu podataka o poreskim obveznicima ukrstimo s gradskim bazama podataka, jer smatramo da nisu svi u krugu onih koji plaćaju porez na imovinu, ali i različite lokalne takse, poput firmarine i taksi za splavove i letnje bašte. To nije toliko značajno za 90 odsto stanovništva koji imaju jednu ili dve nepokretnosti, jer taj namet nije toliko visok, već za one čija je imovina vredna više od trideset miliona dinara – kaže Dušan Bajec, dodajući da će Gradska poreska uprava biti nadležna za obračun i izricanje poreza, ali i za kontrolu utaje poreza i prinudnu naplatu.
– Ne znamo tačan broj onih koji su do sada izbegavali da plaćaju porez. Zbog toga nam predstoji veliki posao – da ih pronađemo i stavimo na redovnu listu poreznika – ističe naš sagovornik.