Beogradski univerzitet u 12 oblasti među top 500 na svetu

Najbolju poziciju imamo u oblasti nauka o hrani i tehnologija hrane, koja je ove godine čak „skočila“ na rang-listi u odnosu na lane i po naučnim rezultatima UB je sada između 51. i 75. mesta u svetu.

Na pitanje kako se, uprkos brojnim teškoćama, postižu vrhunski rezultati, dekan Poljoprivrednog fakulteta Dušan Živković za Danas odgovara:

– Iza svega stoji rad i kapitalizovano iskustvo i znanje istraživača, koji su stekli poziciju i renome, ali pre svega rade. S druge strane, jako je važno da imaju resurse na kojima zasnivaju taj svoj rad. To je jednim delom oprema, kao i finansiranje kako bi se pokrili troškovi samih istraživanja – ističe Živković.

Nauka o hrani i tehnologija hrane je multidisciplinarna oblast, kojom se na Beogradskom univerzitetu bave istraživači sa više ustanova – Hemijskog, Tehnološko-metalurškog fakulteta, Instituta za biološka istraživanja „Dr Siniša Stanković“, ali je „nosi“ Poljoprivredni fakultet.

– To je tema koja je interesantna, svet se bavi hranom u naučnom smislu. Neke oblasti su prilično zasićene, a hrana je nešto što je aktuelno i što je budućnost. Mi smo na granici resursa kao planeta ili na nekim dostignutim resursima zbog čega svet interesuje ova tema, pa i to ne treba zanemariti kao razlog zašto smo tako visoko pozicionirani. Ali svakako je rad istraživača na prvom mestu – komentariše Živković.

Stomatologija je takođe oblast u kojoj Beogradski univerzitet odlično stoji. Ove godine je između 201. i 300 mesta, lane je bio među 200 najboljih.

– Stomatološki fakultet je u poslednjih 10, 15 godina značajno podmladio kadar. Imamo mlade ljude koji se dosta bave naukom van svojih uobičajenih obaveza. Drugi razlog zašto uspevamo da zadržimo visok plasman na Šangajskoj listi je to što Fakultet deo novca od sopstvenih prihoda opredeljuje za nauku. Nisu to velika sredstva, s obzirom na troškove koje imamo za nastavu, tako da je pre svega zbog kadra. Mi smo možda jedini fakultet koji svake godine prima studenta generacije. Dajemo mu godinu dana šansu da se pokaže i ako je dobar ostaje na Fakultetu – kaže za Danas Aleksa Marković, dekan Stomatološkog fakulteta.

On potvrđuje da je lestvica za objavljivanje radova u međunarodnim časopisima podignuta, saglasan je i sa ocenom rektorke UB Ivanke Popović da se nedovoljno ulaže u nauku, ali veruje da se većim trudom može zadržati dobra pozicija.

– Danas je mnogo teže objaviti rad u međunarodnom časopisu. Mi dobijamo projekte iz inostranstva, naši ljudi su povezani sa kolegama iz sveta i možda je i to jedan od razloga zašto publikujemo više radova. Stomatološki fakultet jedini ima stalno otvoren konkurs za usavršavanje mladih ljudi. Do sada je 12 naših zaposlenih bilo na usavršavanju, što je prilika da se uspostave kontakti i saradnja na projektima – kaže Marković.

Šangajska lista po naučnim oblastima se objavljuje pre globalne i obuhvata ukupno 54 oblasti.

Pre nekoliko godina UB je bio plasiran u preko 20 oblasti, ali je zbog drugačije metodologije sada prisutan u 12.

Naime, od prošle godine je promenjena metodologija rangiranja tako da kriterijum više nije ukupan broj naučnih radova u časopisima, već se računaju samo radovi objavljeni u časopisima ubrojanim u prvu četvrtinu prema bibliometrijskom faktoru uticajnosti za određenu naučnu oblast na referentnim listama.

Podsetimo, Univerzitet u Beogradu je rangiran u matematici (između 401. i 500. mesta u svetu), fizici (201. i 300.) i ekologiji (401. i 500.).

Kada je reč o tehničkim naukama, u oblasti nauke i tehnologije instrumentacije UB je između 201. i 300. mesta, a u pomenutoj nauci o hrani i tehnologiji hrane između 51. i 75. U bionaukama, poljoprivreda je plasirana između 401. i 500. mesta, a veterina između 201. i 300. mesta.

U polju medicinskih nauka, UB je rangiran u sledećim oblastima: klinička medicina ( između 301 i 400. mesta u svetu) javno zdravlje (151. i 200. mesta), stomatologija (201. i 300. mesta), medicinska tehnologija (301. i 400.) i farmacija (401. i 500. mesta).

Profesor Fizičkog fakulteta Zoran Nikolić, vrsan poznavalac ove teme, za Danas pojašnjava plasman Beogradskog univerziteta po naučnim oblastima:

– Fizika će ostati stabilna jer smo u međunarodnim kolaboracijama dobro prošli. Šangajsko vrednovanje po oblastima ne silazi u detalje da gleda da li su to radovi koji su čisto kolaboracioni ili lokalni, kao radovi manjih grupa. Na kolaboracionim radovima imate nekad 50 i više zemalja sveta i 5.000 istraživača na jednom radu kao autor. Takvi radovi se nama vrednuju u fizici i dok su na snazi postojeći kriterijumi dobro ćemo prolaziti. S druge strane, fizika trpi više nego druge oblasti. Do pre 10 godina smo imali veliku produkciju radova, ali od tada stagniramo, osim kada je reč o saradnji. Jedan od razloga stagnacije je to što je populacija naučnika malobrojna i najstarija. Posmatrajući po oblastima, fizičari i istoričari su najstariji – ističe Nikolić.

Za fiziku je, dodaje, karakteristično i to da su naučni rezultati fizičara „vidljivi“ u drugim oblastima, a primer za to je visoko rangirana tehnologija instrumentacije, u kojoj kao autori publikovanih radova prednjače fizičari.

Nikolić iznosi procene kako ćemo stajati u narednim godinama na Šangajskoj listi:

– Oblast javnog zdravlja će sve bolje stajati, zbog međunarodne saradnje koju imamo i izuzetno citiranih istraživača. Stomatologija će takođe zadržati poziciju. Ona je interesantna po tome što nema domaćeg časopisa, već su istraživači na otvorenom međunarodnom tržištu. Očekujem napredak i u kliničkoj medicini, koja je jedna od najvećih oblasti, a procena je da ćemo u medicinskoj tehnologiji biti u padu. Za očekivati su i oscilacije u matematici koja je dosta heterogena, pošto nemamo specijalizovani institut na Univerzitetu u Beogradu. Farmacija se ove godine vratila na rang-listu, ali ne očekujem da će ostati među 500 najboljih. Zanimljivo je da je ove godine sa liste ispalo hemijsko inženjerstvo, a nekad smo bili izuzetno jaki u toj oblasti – kaže Nikolić.

Kada je reč o društvenim naukama, u najnovijem rangiranju ispala je psihologija, ali Nikolić veruje da može da se vrati jer je, kako kaže, istraživačka populacija u toj oblasti generalno malobrojna, ali kvalitetna. Prem njegovim rečima, potencijal imaju i sociologija, pedagogija i društvena geografija.

Loša sreća
Prema proceni profesora Zorana Nikolića, Beogradski univerzitet je na globalnoj listi prvoplasiran u grupi u kojoj se od nedelje nalazi.
– Univerzitet u Beogradu nije imao sreće, jer je sa prošlogodišnjeg 464. mesta pao na 501, i time prešao u grupu univerziteta koji su između 501. i 600 mesta. Ključ cele priče je da više nemamo visokocitirane istraživače kao što su bili Stojan Radenović i Zoran Kadelburg, zbog kojih smo pre nekoliko godina popravili plasman. Očekujem da ćemo permanentno padati na listi i da ćemo se jednog dana stabilizovati između 601. i 700 mesta – navodi Nikolić.