Berze u Nemačkoj slute povećanje poreza

Ipak, svemoćne berze su u ponedeljak popodne demonstrirale početnu nesigurnost pred posledicama ispadanja liberala iz nemačkog parlamenta i realnom mogućnošću da buduću nemačku vladajuću koaliciju čine ili socijaldemokrate ili Zeleni.

Jer, obe ove partije u predizbornoj kampanji su se čvrsto zalagale da se u Nemačkoj ne samo zakonom uvede opšta minimalna plata nego i da se značajno poveća najviša poreska stopa na dohodak, što je teret koji bi pao na investitore. Nepodeljeno je mišljenje predstavnika nemačke privrede i većine predstavnika ekonomske struke da će do povećanja poreza koji opterećuju investitore sigurno doći što Nemačku učiniti manje privlačnim mestom za investiranje. Tim pre što niko ne spori potrebu velikih nemačkih javnih investicija u obrazovanje i infrastrukturu, a one pri javnom dugu savezne države od 1.067 milijardi evra teško da bi mogle da budu finansirane novim zaduživanjem.

Nemački komentatori različito gledaju na pregovaračku poziciju Socijaldemokratske partije, dok se Zeleni zasad ne isključuju sasvim, ali i ne uzimaju ozbiljno u obzir kao koalicioni partneri Unije. Socijaldemokratama bliski ugledni hamburški nedeljnik Cejt veruje da će socijaldemokrate, poučene lošim iskustvima iz partnerstva s Merkelovom u vladi 2005-2009, učiniti sve da skupo prodaju svoju kožu, ali smatra da uspeh te namere zavisi od pregovaračkih sposobnosti u stranci ojačalog Zigmara Gabrijela.

Kako bilo da bilo, kancelarka Merkel će sa potencijalnim koalicionim partnerima imati teške pregovore oko njihovih zahteva da najviša poreska stopa bude povećana na 49 odsto. S tim što SDP traži da tom stopom budu oporezovani svi godišnji dohoci veći od 100.000 evra, a Zeleni su strožiji i primenili bi je već posle granice od 80.000 evra. Obe stranke su svojim biračima u predizbornoj kampanji obećavale i uvođenje poreza na veliku imovinu, ali uz izuzetke koji bi od tog tereta oslobodili privredu. Kod Zelenih bi taj porez iznosio jedan odsto na imovinu vrednu više od milion evra.

Za berzanske stručnjake gotovo da nema sumnje da su u Nemačkoj sa jednom crno-crvenom ili crno-zelenom koalicijom na vidiku povećani evropski izgledi za uvođenja i poreza na bankarske transakcije, koji se već sprema da uvede bar 11 članica Evropske unije.

CDU i CSU su se u predizbornoj kampanji kategorično izjasnile protiv povećanja poreza. Ipak, u raspravi sa šefom CSU Horstom Zeehoferom oko njegovih zahteva da se uvede putarina za strance, kancelarka Merkel je najavila da će sledeći mandat nemačke vlade biti sigurno posvećen ulaganjima u infrastrukturu, ali da ta ulaganja neće biti finansirana, uostalom evropskim pravilima protivno, putarinom samo za strance. Ali nije rekla odakle hoće.

Ogrlice Angele Merkel

Zanimljivo da su dva ugledna nemačka nedeljnika – Špigl i Cajt gotovo jedinstveni u očekivanju da bi Angela Merkel poslednje četiri godine svoje političke karijere mogla da iskoristi tako da po dobroti i solidarnosti bude upamćena ne samo u Nemačkoj nego i u Evropi. Mali značaj u ovoj njenoj, mogućoj, transformaciji ne pridaje se ni očekivanom pritisku mogućih socijaldemokratskih partnera. Komentatori oba lista napominju da je Angela Merkel počela da se u tom pravcu menja već krajem prethodnog mandata. Neku od tih spoljnih promena mogli su svojim okom da registruju i TV gledaoci širom Nemačke već tokom njenog duela sa protivkandidatom Perom Štajnbrikom. Kancelarka, poznata po svom bezobličnom odevanju, počela je da se igra tipično ženskim simbolima-te je večeri oko vrata nosila ogrlicu u bojama nemačke zastave. U nedelju uveče, kad se njen izborni uspeh već ocrtavao, pojavila se sa crno-zelenom ogrlicom oko vrata. Da li je to bila slučajnost ili je kancelarka nastavila da komunicira simbolima kao najavom ili, možda, pretnjom?