Odbijanje Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje i republičkog Ministarstva prosvete da usvoje zahtev grupe roditelja subotičke opštine da se odobri nastava na hrvatskom jeziku za sedmi razred osnovne škole naišlo je na veliko nezadovoljstvo u ovdašnjoj hrvatskoj zajednici. I roditelji i Hrvatsko nacionalno vijeće (HNV) nezadovoljni su i zbog toga što se na odgovor države čekalo dva meseca, jer se time, kako kažu, nepotrebno prolongirao čitav slučaj, a krajnje odbijanje zahteva smatraju grubim kršenjem svojih ljudskih i manjinskih prava.
Odbijanje Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje i republičkog Ministarstva prosvete da usvoje zahtev grupe roditelja subotičke opštine da se odobri nastava na hrvatskom jeziku za sedmi razred osnovne škole naišlo je na veliko nezadovoljstvo u ovdašnjoj hrvatskoj zajednici. I roditelji i Hrvatsko nacionalno vijeće (HNV) nezadovoljni su i zbog toga što se na odgovor države čekalo dva meseca, jer se time, kako kažu, nepotrebno prolongirao čitav slučaj, a krajnje odbijanje zahteva smatraju grubim kršenjem svojih ljudskih i manjinskih prava.
Uslovi za nastavu postoje
Slaven Bačić, član školskog odbora OŠ“Matko Vuković“ u kojoj bi trebalo da se formira VII razred, napominje da je odbijanje države nelogično i zbog toga što u toj školi, budući da već rade odeljenja na hrvatskom jeziku, postoje i nastavni kadar i učionice, to jest neophodni uslovi za nastavu:
– Nastavni programi za odeljenja na hrvatskom nimalo se ne razlikuju od već postojećeg školskog programa, osim u predmetu maternji jezik, te nije ni potrebno donositi posebne nastavne planove. Naše je mišljenje da sve ovo ima nekakvu političku pozadinu. Imamo konkretno slučaj uvođenja predmeta bunjevački govor u škole, i ta nastava je još uvek u početnoj fazi, a u nekim školama još nije ni počela, dok su se ankete o tome ko želi da sluša taj predmet sprovodile u septembru, dakle, kada je školska godina već otpočela. Za to, dakle, nije kasno – navodi Bačić.
HNV je već uputilo dopis ambasadoru Hrvatske u Beogradu da urgira kod nadležnih u Srbiji kako bi razred ipak bio formiran, pozivajući se na ugovor koji su potpisale Srbija i Hrvatska kojim su se one obavezale na međusobno poštovanje manjinskih prava Srba i Hrvata. Ukoliko krajnji rezultat bude negativan, u hrvatskoj zajednici najavljuju da će se obratiti evropskim institucijama.
Pitanje formiranja VII razreda na hrvatskom jeziku pokrenula je grupa od 15 roditelja iz nekoliko naselja subotičke opštine krajem avgusta, zahtevajući da se deci koja su ostala van programa nastave na hrvatskom, koji se realizuje samo do šestog razreda, omogući da dva poslednja razreda osnovne škole uče na maternjem jeziku. Zahtev je, međutim, zvanično podnet tek 28. avgusta, i na tu činjenicu se i pozivaju nadležni u Republici i Pokrajini u obrazloženju svoje odluke. Dr Zoltan Jegeš, pokrajinski sekretar za obrazovanje, navodi da je pokretanje takve inicijative pred sam početak školske godine isuviše kasno da bi se obezbedila nastava, budući da se nastavni planovi i programi donose još tokom proleća ili početkom leta.
– Država u potpunosti podržava roditelje u njihovom zahtevu da im se deca školuju na maternjem jeziku, i sledeće godine će VII razred svakako biti formiran, i za to biti obezbeđena sredstva. Ali ove godine zahtev nije blagovremeno podnet, stigao je praktično kad je već počela školska godina. A proces je takav da se moraju usvojiti planovi i programi, moraju se odabrati nastavnici znatno pre početka školske godine. Sa druge strane, inicijatori tog zahteva recimo 25. avgusta još nisu imali ni sva imena dece koja bi pohađala taj razred. Mi nameravamo da HNV dostavimo metodologiju kako se i šta sve mora pripremiti da bi se organizovala nastava, kako bi za sledeću godinu sve bilo spremno, kaže dr Zoltan Jegeš.
Roditelji i HNV, međutim, smatraju da su državne instance kojima su se obraćali – sekretarijat i ministarstvo – nepotrebno odugovlačili čitav slučaj, prebacujući nadležnost sa jednog na drugog, te da se iza toga možda krije namera da se na taj način izgubi vreme i da roditelji i deca odustanu. Dujo Runje, član HNV zadužen za obrazovanje, ocenjuje da je tumačenje da je zahtev stigao suviše kasno samo izgovor nadležnih:
– Država se mnogim pravnim aktima obavezala da će manjinama omogućiti i pravo na školovanje, a ona u ovom slučaju nije demonstrirala nimalo dobre volje niti stvarne brige da i sama pomogne u efikasnijem rešavanju ovog problema. Umesto toga, stvarale su se razne pravne začkoljice, a vreme se utrošilo na prepiske, dok su roditelji dva meseca uzaludno čekali da im se odgovori na molbu. Problem je za državu takođe bio i broj prijavljenih, a mi imamo podatke da se u pojedinim mestima nastava organizuje i za samo dva -tri učenika – kaže Runje.
I predsednik HNV Branko Horvat smatra da se radi o nepostojanju stvarne volje, ocenjujući da nije jasno šta je suština takvog stava nadležnih institucija.
– Uz malo dobre volje, sve se moglo rešiti pozitivno. Ovako, ostaje utisak da je iza toga običan kapric, zbog čega pre svega trpe deca.
U hrvatskoj zajednici ipak i dalje gaje nadu da se razred može formirati, a roditelji su odlučni u nameri da svojoj deci obezbede školovanje na maternjem jeziku, pa makar razred bio formiran i sredinom školske godine.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
