Foto: EPA/ANDREJ CUKICPosle osam meseci protesta na red je da zaigra glavnu ulogu došla izgleda i policija ili barem ljudi obučeni u policijske uniforme. U subotu su verovatno oborili i sopstveni rekord – legitimisali su oko 400 ljudi na blokadama, dok su na desetine ili već stotine građana u ovih sedam dana akcije zaustavljanja saobraćaja osetili pritvor.
Zatvara ih obično zbog kršenja javnog reda i mira, psovanja policajaca, guranja kontejnera, ali i sisanja limuna (?). Hapse se najviše studenti, đaci i profesori. Najveći protivnici ovog (svakog) autokratskog režima u potrazi za izgubljenim legitimitetom.
Žandari i policajci pod punom otpremom obično stoje sa strane ili sitno koračaju, dok kolege u civilu, često ne želeći da se legitimišu, izvlače ljude iz mase i odvode ih u marice. Lako se raspoznaju, jer svi iz nekog razloga na ovih oko plus četrdeset nose pripijene farke. I mirišu na pomadu.
Kada ne stoje sa strane, nabildani, tetovirani policajci skriveni iza oklopa i fantomki – biju. Kao studente ispred Pravnog. Ili se zaleću sa četiri marice u masu ljudi. Što će ostati kao još jedna snimkom evidentirana istorijska crtica posrnuća u nerealno jednog prepotentnog režima.
Za to vreme, mutavi urlatori sa režimskih medija danima građane i studente nazivaju teroristima i nagovaraju ljude da ih gaze kolima, kad već policija ne bije dovoljno, po njihovom utisku. Ne prikazuje se tako više čak ni nadstvarnost, neka simulacija idealnog života, već se otvoreno zaziva obračun.
Ipak, iako se stvarnost ignoriše, vrh partije ispod sve uže panteonske kupole, više nema realan uticaj na razvoj događaja. Sve je nekako spremno za krešendo i rasplet. No, da li će se to i desiti?
Sudeći po trenutnom stanju da na terenu, građani Srbije žele da se ovo reši na miran način. Ne žele da se (ih) biju. Hoće da predsedniku i raznim likovima kojima se okružio leđa vide na izborima. Problem je što predsednik to ne želi i sad već poslednje čipove međunarodnog razumevanja/podrške stavlja na krvavi sukob sa građanima, iz kojeg se nada da će se izvući jer drži batinu u rukama.
Da nije drugačije, jasno je iz najjadnijeg poteza, (ne računajući ratna vremena koja donose večne izdajnike) jednog srpskog državnika u istoriji. Pomilovati četiri nasilnika koji su jednoj devojci, studentkinji, palicom izlomili vilicu na tri mesta je guranje prsta u oči građanima i zazivanje haosa.
On se i očekivao, jer su prostorije SNS na Bulevaru oslobođenja u petak u Novom Sadu, kada je obnarodovano miropomazanje naprednjačkih mučenika (falio je samo apel patrijarha za pomirenjem), bile nakrcane policijom. Ipak, taj dan, građani nisu ostavili čak ni smeće ispred izloga, što su prethodnih dana redovno činili.
Nadu budi deo policajaca koji su potpisali apel u kojem pozivaju svoje kolege da se odupru nezakonitim naređenjima. Nadu budi i ljudski nagon odupiranju poniženju i jadnosti van svake pameti, jer ovo što trenutno radi Vučić svojim aktivistima, članovima i građanima ove zemlje, postaje neizdrživo i za one sa najdebljim obrazom.
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
