Reforme u Crnoj Gori su spore, jer se administracija pre ostvarenja nezavisnosti države bavila nekim drugim pitanjima, ocenio je glavni ekonomista Evropske banke za obnovu i razvoj u regionu Piter Sanfi.
„Rast u Crnoj Gori ohrabruje, ali smo zabrinuti da li je baziran na širokoj osnovi ili na nekoliko sektora, što ne bi bilo održivo“, kazao je Sanfi u okviru prezentacije Tranzicionog izveštaja EBRD-a za ovu godinu.
Reforme u Crnoj Gori su spore, jer se administracija pre ostvarenja nezavisnosti države bavila nekim drugim pitanjima, ocenio je glavni ekonomista Evropske banke za obnovu i razvoj u regionu Piter Sanfi.
„Rast u Crnoj Gori ohrabruje, ali smo zabrinuti da li je baziran na širokoj osnovi ili na nekoliko sektora, što ne bi bilo održivo“, kazao je Sanfi u okviru prezentacije Tranzicionog izveštaja EBRD-a za ovu godinu.
Izveštaj EBRD-a obuhvatio je 29 zemalja u tranziciji u centralnoj, istočnoj i jugoistočnoj Evropi, baltičke države i Tursku. U izveštaju je rast crnogorskog bruto domaćeg proizvoda za ovu godinu projektovan na sedam odsto, dok se u narednoj očekuje pad za jedan procenat.
„Naredne godine vidimo usporavanje, ali i nastavak pozitivnih trendova“, naveo je Sanfi, ističući da se Crna Gora u regionu posebno istakla tržišnom ekonomijom i demokratskim sistemom upravljanja. Istraživanje EBRD-a je, prema njegovim rečima, ustanovilo da su stanovnici Crne Gore, i pored visoke stope rasta BDP i popravljanja makroekonomske stabilnosti, nezadovoljni, kao uostalom i svugde u regionu zapadnog Balkana.
„Ljudi u Crnoj Gori snažno veruju da su bolje živeli 1989. godine, koja je uzeta za uporednu. Skoro 70 odsto stanovnika svih bivših jugoslovenskih republika su duboko nezadovoljni životnim standardom“, rekao je Sanfi.
Ljudi su, kako je kazao, na pitanje da li se njihov standard povećao u poređenju sa 1989. godinom, uglavnom odgovarali da se zaparvo smanjio. Sanfi je upozorio da kočnica reformi koje predstoje može biti uverenje građana zemalja zapadnog Balkana da su stvari sada gore nego pre.
Izazov za Crnu Goru, ali i region, po Sanfijevom mišljenju, jeste treća faza tranzicije, čiji rezultat treba da bude održiva tržišna ekonomija koja uključuje korporativno upravljanje, restrukturisanje preduzeća, uspostavljanje konkurencije i reformu infrastrukture. Upravo je reforma infrastrukture, kako je naveo, najmanje napredovala i ta oblast ostaje najveći izazov zemalja u tranziciji.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
