Televizijske reklame Tadićeve koalicije sublimišu ono što se kao neplaćeni PR može pogledati u informativnom programu svih TV stanica. Samo što je sada izgovoreni tekst brižljivo aranžiran i izdeklamovan, scene su okupane veštačkim dosvetljavanjem, sve je snimano iz velikog broja različitih pozicija kamere, a u montaži je napravljen napor da se većina ovih pozicija zaista i pojavi u spotu.
I sad, ma koliko sve to lepo vizuelno izgledalo i ma koliko prenesena poruka bila na mestu, krajnji utisak ostaje prilično mlak. Kao da sve vreme posmatramo jedno upeglano, izveštačeno, nedovoljno iskreno obraćanje.
Shvativši da savršena slika filmske trake smanjuje autentičnost onoga što se snima, Vim Venders je drugu polovinu svog dokumentarca „Munja iznad vode“ zabeležio video kamerom. Dejvid Ogilvi se čitavog života trudio da njegove reklame za štampane medije izgledaju što približnije standardnoj novinskoj stranici. Isti taj princip, da „manje“ ponekad znači „više“, mogao se sa lakoćom primeniti i na Tadićeve promotivne spotove, jer bi oni bili neuporedivo funkcionalniji da zaista podsećaju na uobičajeni informativni prilog. Ovako, naime, Tadić previše liči na nekakvog Mister Proppera, a i dramaturgija je dosta slična. Samo što je našem Predsedniku konkretan problem unapred poznat. Država i svi ostali će, međutim, učiniti sve da svima bude bolje i to je naš pobednički plan za budućnost. Genijalno!
Na obe reklame primenjen je montažni postupak pri kome se pod postojeći dijalog insertuje drugi video materijal, i to na način da se neodgovarajući pokreti usana podvlače pod replike koje slušamo. Prosečan gledalac ovo ne percepira na svesnom nivou. Nesvesno, međutim, oseća da tu nešto „ne štima“, pa se sve izrečeno stoga čini još manje uverljivim.
Autor je konsultant za brendiranje i komunikacije
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
