Bosanci, Hrvati i Srbi ispravljaju krivu Drinu

Hrvatski ekolozi navode da proširenje Save otvara mogućnost da se menjaju rečni tokovi Neretve, Drine i Dunava, a u projekte bi podjednako bile uključene Hrvatska, Srbija i BiH. Zeleni upozoravaju da bi ispravljanje vodotokova, pre svega Save, moglo da ugrozi životnu sredinu u regionu i da dovede do problema sa snabdevanjem pijaćom vodom, i to najviše u Beogradu.

U Hrvatskoj se rade pripreme za glavni projekat proširenja korita, a realizacija ovih planova, prema saznanjima Danasa, trebalo bi da počne krajem 2013.

Da bi Sava u Hrvatskoj ušla u četvrti razred plovidbe, njena širina trebalo bi da bude 70 metara, dubina 2,5 metra, a oscilacije u vodostaju na godišnjem nivou ne smeju da prelaze 10 odsto. Ekološke organizacije iz Hrvatske protive se ovom projektu, naglašavajući da će to negativno uticati na ekosistem, dovesti do pojave invazivnih vrsta biljnog i životinjskog sveta i ugroziti pijaću vodu.

Izvršni sekretar Međunarodne komisije za sliv reke Save Dejan Komatina kaže za Danas da je Studija opravdanosti obnove plovnog puta reke Save od Siska do Beograda odobrena, da je prošla reviziju Svetske banke i Evropske komisije.

– Obe komisije su utvrdile da projekat zadovoljava ekonomske i ekološke standarde, a Svetska banka je pokazala zainteresovanost da finansira radove. Prema Studiji, hrvatska strana dobila bi kredit od oko 40 miliona evra, a bosanska i srpska od po nešto više od 20 miliona evra. Na državama članicama Savske komisije je da li će prihvatiti te aranžmane ili ne – ističe Komatina.

Direktor Republičke direkcije za vode Srbije Aleksandar Prodanović potvrdio je za Danas zainteresovanost Svetske banke za projekat proširenja korita Save, ističući da se tok reke neće menjati već će se na pojedinim mestima uklanjati nanosi.

– Obala se neće kopati, već će se čistiti zakrčeni plovni put. Savska komisija je upravo i formirana kako bi se ova reka osposobila za plovidbu, što bi omogućilo i razvoj industrije na obali. Procenjeno je da bi radovi u Srbiji koštali oko 22 miliona evra – navodi Prodanović.

Sa druge strane, Goran Guguć, direktor Parka prirode Lonjsko polje u Hrvatskoj, koji se nalazi u delu sliva Save koji treba menjati, kaže za Danas da u Evropi nema velike reke koja je očuvana kao Sava, a da će planovi Hrvatske, koja po svaku cenu želi da stigne do četvrtog stepena rečnog saobraćaja, ne samo uništiti prirodu, već izazvati mnogo veće posledice.

– Pitanje je šta će biti sa šljunkom koji se bude uklanjao. Ako bi ga sa obala vraćali na dno reke, proširenje bi imalo smisla. Drugi problem je, čemu uopšte proširenje – ocenjuje Guguć.

Guguć: Zabraniti šljunčarenje

– Šljunčarenje je trenutno najveći problem koji ugrožava ekosistem i podzemne vode. Iz Save se uzimaju ogromne količine šljunka, rečno dno se produbljuje i samim tim reka gubi nivo vodostaja, povlači se u dubinu zajedno sa podzemnim vodama, koje su glavni izvor vode za piće, posebno u Beogradu – navodi Goran Guguć, dodajući da je Hrvatska zakonom zabranila šljunčarenje, što nije slučaj sa Srbijom i BiH.