Zamenik američkog državnog sekretara Džejms Stajnberg rekao je na skupu o Dejtonskom sporazumu, koji je u sredu na Njujorškom univerzitetu organizovala fondacija bivšeg američkog predsednika Bila Klintona, da Srbi u Bosni i Hercegovini treba da promene strategiju.
– Izazov je u pomeranju fokusa, odnosno u tome da se ostave po strani strahovanja šta može da se izgubi, i da se usredsredi na to šta se može dobiti integracijama od kojih bi svi imali koristi. Nažalost, zbog istorijskih i drugih okolnosti, mnogi lideri se usredsređuju na ono šta imaju, naročito lideri u Republici Srpskoj. Zbog toga SAD, zajedno sa EU, nastoje da uvere tamošnje političare da promene taj pristup, da niko ne namerava da suštinski menja Dejtonski sporazum, ali da postoje stvari koje treba promeniti od čega bi svi imali koristi – rekao je Stajnberg, prema izveštaju Slobodne Evrope.
Stajnberg je istakao da je BiH na dobrom putu ali da nije ostvareno očekivano. Potreban je novi pristup, da se podstakne osećaj zajedničke sudbine.
– Postoje stvari koje bez suštinske promene Dejtona mogu da osiguraju funkcionalnost. Problem je što ljudi gledaju na Dejton i na njemu zasnovane institucije kao na zaštitu svojih interesa, a ne kao na mogućnost da grade zajedničku budućnost. Nužno je graditi novu političku kulturu i poverenje koje neće zavisiti samo od institucionalnih aranžmana – zaključio je Stajnberg.
– Srbi treba da konačno budu spremni da prihvate jednu zemlju. Oni još imaju dvosmislen stav o tome, šaljući nejasne poruke. Oni treba napokon da shvate da je njihova budućnost u Bosni i Hercegovini, da treba da ubrzamo naš put ka EU – rekao je član Predsedništva BiH Bakir Izetbegović.
On smatra da su potrebne promene Dejtonskog sporazuma.
– U Dejtonu je stvoreno mnogo blokada. Sve etničke grupe se boje one druge. Trebaju im mehanizmi blokade da bi sprečili prevlast drugih. Vreme je da se uklone te prepreke, kao što je entitetsko glasanje – smatra Izetbegović.
Predsednik Hrvatske Ivo Josipović kazao je da su nužne promene koje bi omogućile da tri naroda u Bosni i Hercegovini budu ravnopravna kao i da budu uklonjene prepreke na putu evropskih integracija.
– Cilj Dejtonskog sporazuma bio je ne samo okončanje sukoba u BiH, već je bio i izraz napora da se pronađe mehanizam odlučivanja koji bi vodio jedinstvenijem svetu, da snage integracija nadvladaju dezintegracione, u svetu u kome SAD neće moći da dominiraju već da vode, kazao je Bil Klinton.
– Smatrao sam da nakon okončanja Hladnog rata, SAD treba da redefinišu svoje odnose sa Evropom i NATO, i da će krah komunizma voditi prosvećenosti, demokratiji, prosperitetu i bezbednosti. No, svi ti ciljevi zvučali bi kao obmana ako ne bismo pomogli. Imali smo obavezu da sprečimo krvoproliće, i da ponovo stvorimo uslove da Evropa nađe svoj put ka prosperitetu i jedinstvu. Mnogi su bili protiv na obe strane. Smatrali su da time SAD gube dobit od mira nakon Hladnog rata, nakon izbegavanja sukoba sa Rusijom. Neki su upozoravali da će to biti drugi Vijetnam za SAD. Oko 70 odsto Amerikanaca je bilo protiv slanja trupa. Čak i nakon potpisivanja Dejtonskog sporazuma 58 procenata stanovnika SAD je bilo protiv našeg vojnog angažmana u BiH – rekao je Klinton.
Lekcije sa Balkana se primenjuju u Avganistanu, kroz takozvani sveobuhvatni pristup, rekla je državni sekretar SAD u Klintonovoj administraciji Medlin Olbrajt.
– To znači i vojni i civilni angažman. Dakle, ne može se sve rešiti oružjem, već je potrebno posvetiti pažnju i obnovi, političkom radu, da se predoči građanima šta je posredi, kako graditi savezništva. No, to nije jednostavan proces – rekla je Olbrajtova.
Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton je rekla da zemlje sa prostora bivše Jugoslavije imaju evropsku budućnost.
Klinton u Crnoj Gori u maju
Beograd – Bivši predsednik SAD Bil Klinton doći će u Crnu Goru 22. maja, saopštila je Atlas grupa biznismena Duška Kneževića. Klinton će doći na poziv Kneževića i održati predavanje na konferenciji balkanskih lidera iz neprofitnog, političkog i poslovnog sektora. Knežević je član Klintonove Clinton Global Initiative (CGI). CGI je udružila više od 100 sadašnjih i bivših čelnika država, 14 dobitnika Nobelove nagrade za mir, stotine direktora iz sveta, filantropa i drugih. Među članovima CGI su Barak Obama, Bil Gejts, Stiv Džobs, Al Gor, Ban Ki Mun, Kofi Anan, Džimi Karter, Met Dejmon, Demi Mur, Bred Pit. Beta
GALBRAJT: Hrvatska bi bila Kipar
Američki ambasador u Hrvatskoj u vreme rata Piter Galbrajt istakao je da nije bilo Dejtonskog sporazuma, alternativa bi bila mnogo gora, jer se sukobi ne bi možda okončali ni do dana današnjeg. „Hrvatska bi ličila na Kipar, u kojoj bi Srbi držali okupiranim deo teritorije što bi vodilo permanentnom neprijateljstvu. Bosna, kao izvor sukoba, bila bi plodno tle za delovanje terorista, što bi se i te kako odrazilo na Evropu“, ocenio je Galbrajt.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
