Ako situaciju u gradu posmatramo sa stanovišta bezbednosti, međuljudskih i međunacionalnih odnosa, u ovom mandatu možemo biti zadovoljni. Pale su sve tenzije koje su postojale pre prethodnih izbora. Nema više one netrpeljivosti i mržnje koja je izražavana iz političkih razloga zbog pripadnosti jednoj ili drugoj političkoj partiji ili jednoj ili drugoj naciji. Sa stanjem u ekonomiji i dalje nismo zadovoljni, ali lokalna samouprava na to ne može mnogo da utiče. Ne možemo da iznesemo sve projekte koje smo planirali da završimo, s obzirom da se teško nalazi novac i kod banaka.
U tom pravcu, nadu polažemo u kapacitete koji nisu privatizovani, da dođe do kvalitetne i poštene privatizacije i da se stave u funkciju kako bi ljudi dobili radna mesta. Tu prvenstveno mislim na preduzeće „Vojin Popović“ i Tekstilni kombinat „Raška“, ocenjuje situaciju u Novom Pazaru Fevzija Murić, predsednik Stranke za Sandžak i član Gradskog veća Novog Pazara.
* Na kojoj strani će, na predstojećim izborima, biti Stranka za Sandžak -u bloku sa Sandžačkom demokratskom partijom, sa kojom sada učestvujete u lokalnoj vlasti u Novom Pazaru ili će biti formirana neka nova koalicija?
– Prvo treba da vidimo u kakvim okolnostima i pod kojim uslovima će da se održe naredni izbori. Mi se nalazimo u izbornoj godini, jer su prethodni bili 11. maja. Mogu da budu krajem godine ili početkom sledeće i ne smatram ih vanrednim. Naš stav će u velikoj meri zavisiti od izbornih zakona. Ako sadašnji zakon ostane na snazi, verovatno će, u narednom periodu, doći do nekih predizbornih koalicija, ali Stranka za Sandžak je spremna i samostalno da izađe na izbore.
* Zbog čega još uvek postoje podele unutar bošnjačkog korpusa?
– Činjenica je da i dalje postoje blage tenzije i podele i to se najbolje može rešiti na časnim i poštenim izborima. Nas najviše zabrinjava da te podele nisu političkog karaktera, već one unutar Islamske zajednice koje remete miran život Bošnjaka. Stranka za Sandžak pokušavala je da ostane po strani tih podela i da ne dosoljavamo preslanu čorbu, jer nam je jasno ko ih je izazvao. Izazvane su samom rečenicom da više ne postoji Mešihat Islamske zajednice i da Bošnjačko nacionalno veće treba da bude kapa svemu.. Smatram da je tadašnji lider Sulejman Ugljanin pogrešio što je BNV Sandžaka pretvorio u Bošnjački nacionalni savet, koji nema nikakve ingerencije u političkom i ekonomskom smislu da može da promeni život Bošnjaka na bolje i uopšte situaciju u Sandžaku. Ingerencije Bošnjačkog nacionalnog saveta i Bošnjačkog nacionalnog veća Sandžaka su apsolutno dijametralno suprostavljene i tu vidim najveću grešku koju su Bošnjaci napravili. Takav Ugljaninov stav je izazvao i podelu na dve Islamske zajednice, koju je sada veoma teško rešiti jer jedni streme Beogradu, a drugi Sarajevu. Nažalost, ta podela se preslikava na ukupan društveno-politički i ekonomski život Bošnjaka u Sandžaku.
* Ako su podele, uglavnom vezane za Islamsku zajednicu, zašto je Dan bošnjačke nacionalne zastave obeležavan paralelno?
– Na neki način nije paralelno, jer je gospodin Ugljanin to slavio 8.9. i 10. maja, a gospodin Zukorlić 11. maja. Kao da postoji neki tihi i prećutni dogovor da jedni drugima u tome ne smetaju. Međutim, najžalosnije je što svi Bošnjaci taj praznik ne slave u jednom danu.
* Kako da Bošnjaci postignu jedinstvo?
– Bitno je da Bošnjaci oko nekih krucijalnih nacionalnih pitanja imaju jedinstvo, a da sva druga pitanja budu pitanje političkog takmičenja. Kada je u pitanju status Sandžaka i Bošnjaka tu bi trebalo da budemo apsolutno jedinstveni. Ako i dalje u Sjenici, Tutinu i Novom Pazaru i dalje bude egzistirala Jedinstvena srpska lista, onda i Bošnjaci treba da stvore svoju jedinstvenu listu. Stranka za Sandžak će ovih dana da uputi jedno pismo ambasadorima „Prijateljima Sandžaka“, jer ne vidimo da su nam značajno pomogli ili oni koji sa njima komuniciraju ne prenose dobro ni građanima ni lokalnim samoupravama. Tražićemo od njih da se otvori kancelarija za Sandžak u Briselu, kako bismo bili dobro informisani i bili blizu pretpristupnim fondovima. To je najvažnije za otvaranje novih radnih mesta. Vojvodina ima tu kancelariju, čak, i grad Kragujevac ima kancelariju preko južno-moravskog regiona Republike Češke, pa može i neka država preko svoje misije u Brisleu da jednu kancelariju Bošnjacima iz Sandžaka, kako bi mnogo brže išli put integracija Evropske unije.
Autonomija nije secesija
* Vaša stranka od samog osnivanja ima deklaraciju o Sandžaku kao prekograničnoj regiji. Sada je ponovo aktuelizovano pitanje autonomije Sandžaka. Kakav je Vaš stav o tome?
-Sam termin autonomija, mnoge ljude zbunjuje i autonomiju Sandžaka vezuju za secesionizam. Ono što mi imamo u našem političkom programu, nastalo je još 1990. godine i stvaranjem nove političke stranke pokušali smo da zaštitimo program i platformu koje je Stranka demokratske akcije, na neki način, izneverila i od nje odustala. Kad govorimo o autonomiji, govorimo o regionalizaciji. Ovo što sada rade Ujedinjeni regioni Srbije je nešto za šta se mi zalažemo više od dvadeset godina. Kakav će stepen lokalne samouprave jedan region da ima zavisi kako će država u tom momentu biti uređena. To je ta autonomija. Da li će to da bude kanton, pokrajina ili kneževina, uopšte nas ne zanima. Bitno je da regija Sandžak bude u okviru ustavno-pravnog statusa u Republici Srbiji bude definisana i da na taj način ima određene ingerencije u ekonomskom, finansijskom, političkom i uopšte u svakom društvenom smislu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
