Brigo moja pređi na drugoga

Zvaničnici su odmah prozvali vatrogasce jer im je njihova oprema uzličila na „dečije igračke“. „Zaboravili“ su da ovdašnja Vatrogasna jedinica, verovatno jedina u zemlji, nema svoj hidroforni sistem, iako su se više puta za pomoć obraćali JKP „Vodovod i kanalizacija“ i lokalnoj samoupravi. Oni koji su učestvovali u gašenju požara dobiće 20 odsto povišicu uz avgustovsku platu. Takvu odluku doneli su načelnici Sektora za vanredne situacije MUP Srbije i Policijske uprave Novi Pazar, Predrag Marić i Dragan Terzić. Optužbe na račun vatrogasaca i prozivke, otvaraju neku drugu priču.

Zgarište „Granate“ ponovo otvara priču o čuvanju i zaštiti kulturno-istorijskog nasleđa u ovom kraju. Kafana se nalazila u centralnom delu Stare čaršije, koja je sedamdesetih godina proglašena kulturnim dobrom od izuzetnog značaja. Iako ima taj status, Stara čaršija nije sačuvana u izvornom obliku. Vlasnicima lokala je dozvoljeno da svojim ukusima naruše ambijentalnu celinu. U građevinskim poduhvatima poštovali su samo ono što im je odgovaralo. U adaptiranju su koriščeni razni materijali: metal, staklo, plastika, drvo… Vlasti u Novom Pazaru razvojnu šansu vide u turističkoj ponudi, pa se na listi objekata i delova koje treba srediti, na prvom mestu, našla Stara čaršija. Poslednjih nekoliko godina, stalno se najavljuje turska donacija za rekonstrukciju ovog kulturnog dobra od izuzetnog značaja, pa se, čak, i tvrdi da projekat rekonstrukcije rade turski stručnjaci.

Kafana „Granata“ je bila prepuštena zubu vremena. Tapije na nju ima stara novopazarska porodica Smailbegović, pa je neko pominje i kao Smailbegovića han (jedan od dva sačuvana do današnjih dana). Do pre petnaestak godina na spratu je stanovala gradska sirotinja i tada su požari u ovom objektu bili česti, a do pre skoro godinu dana u prizemlju je bila kafana. S obzirom da je objekat bio urušen i sklon padu, nadležne inspekcije su zabranile rad kafane i oko nje je postavljena ograda s upozorenjem da je pristup zabaranjen. Ovaj objekat je nacionalizovan posle Drugog svetskog rata, a predanje kaže da je ime dobio za vreme Prvog svetskog rata kada je na krov pala granata i nije eksplodirala. Ono što nije mogla granata, dokrajčili su nebriga i požar.

Stara čaršija se sa zapadne strane oslanja na hamam, monumentalnu građevinu koja spada među najstarije i najznačajnije spomenike ove vrste u Srbiji. Izgradio ga je osnivač ovog grada Isa beg Isaković između šezdesetih i osamdesetih godina u 15.veku. Bez obzira na kulturno-istorijsku vrednost, i ovaj objekat je prepušten propadanju. Do pre nekoliko godina bio je divlja deponija. Pokušaji oživljavanja prostoraa kulturno-umetničkim programima nisu uspeli. Za kamene zidine nikako da dođe bolje vreme. Na dnu Stare čaršije je Altun-alem džamija, arhitektonski najznačajnija i jedna od najlepših građebina islamske arhitekture u ovom delu Srbije. O prošlosti ovog objekta nema mnogo podataka. Zna se da je ktitor bio ugledni, obrazovani i bogati Mevlana Muslihudin. Džamiju je sagradio polovinom 17.veka. U poslednjih šest godina bila je kamen spoticanja između dve opcije Islamske zajednice (IZ). Renovirana je, ali je ambijentalna celina narušena kada je dozvoljena izgradnja privatnog stambeno-poslovnog objekta od savremenih materijala.

U centru Novog Pazara urušen je i sklon padu još jedna kulturno-istorijski spomenik. Reč je o Amir-aginom hanu, sagrađenom u 18.veku. U žižu javnosti ovaj objekat dospeo je pre nekoliko godina kada je privatizovano Ugostiteljsko preduzeće „Lipa“. Naslednici graditelja hana su zatražili da im se objekat vrati i na osnovu Zakona o restituciji vraćen im je prošle godine. Pravda nad vlasništvom je zadovoljena i tu se stalo. Dalja sudbina mu je nepoznata. Za bilo kakve radove potrebna je saglasnost na projekat Zavoda za zaštitu spomenika kulture iz Kraljeva.

Zajedničko i za kafanu „Granata“ i za Amir-agin han je što su nacionalizovani posle Drugog svetskog rata i što su na korišćenje dati ovdašnjem Ugostiteljskom preduzeću 1970.godine. Tadašnja Skupština opština dala ih je na gazdovanje u zamenu za objekat u Novopazarskoj Banji gde se nalazi Specijalna bolnica za lečenje mišične distrofije. Ugovor o trampi iz 1970. između Skupštine opština i UP „Lipa“ nije valjan, jer kulturno-istorijski spomenici nisu mogli da budu predmet trampe, pa je greška ispravljena u novembru 2008. Kada je Skupština grada poništila tu odluku. I „Granata“ ili Smailbegovića han je bila u postupku restitucije i imala je više naslednika.

Nekontrolisanom izgradnjom stambenih,privrednih, pa čak i sportsko-zabavnih objekata u ovom kraju narušena je ambijentalna celina kulturno-istorijskih objekata koji se nalaze na listi svetske kulturne baštine i pod pretnjom su da će biti skinuti sa te liste. Priče o bogatom kulturno-istorijskom nasleđu su ovdašnja jača strana. Njena zaštita i čuvanje su samo neubedljiva priča.