Britanski Gardijan o snimanju Koriolana u Beogradu

Ni vojnici nisu u boljem izdanju – grupa muškaraca zaraslih u kosu i bradu jadnog izgleda u prljavim uniformama. Gore maršira njihov general i breca se na njih. Iza zapuštene brade i naočara za sunce krije se glumac Džerard Batler, a vojnici su statisti koji čine njegove trupe. Dok on upada uz široki osmeh u obližnji stan da bi započeo dan snimanja filma, jedan od njih vadi sudoku knjižicu. Iako nije tako naporan, u filmskom scenariju kao i u ratovima ima dosta scena u kojima su akteri u iščekivanju nečega.

Ovo je sedma od ukupno osam nedelja rediteljskog debija Ralfa Fajnsa, savremene adaptacije Šekspirovog Koriolana, koja treba da bude prikazana sledeće godine. Fajns takođe igra rimskog vojnog heroja sa defektom, ratnu mašinu koju čini jedan čovek, koja je suvišna u mirnim vremenima i koju ljudi preziru. Džerardu Batleru dodeljena je uloga Koriolanovog zakletog neprijatelja Aufidijusa, generala Volšana. Gradić predstavlja volšanski grad pod napadom, a ova filmska ekipa ga posećuje drugi put. Prošli put je u njemu boravila četiri dana tokom kojih je vodila bitke na ulicama, palila automobile i sofe i čak digla jedan autobus u vazduh. Sada se vratila da snimi scene s Batlerom koji do sada bio zauzet drugim projektom.

Sve to deluje pomalo nerealno. Druga grupa snima posebnu scenu okršaja. Korpulentni kaskader viče na vojnika/statistu koji je upucan na balkonu. „Druže, više energije. Upravo si dobio metak u grudi“. Starija žena koja živi u susednom stanu izašla je napolje da posmatra snimanje. Lokalni stanovnici su toliko naviknuti na buku da se ne klone pucnjave.

Fajns i Batler se pojavljuju u vreme ručka sa ekipom od oko sto ljudi da bi obedovali u šatoru na obroncima grada u blizini zapuštenog sajmišta. Oni sede na začelju stola sa srpskim ministrom unutrašnjih poslova Ivicom Dačićem, koji je doveo svoju porodicu da celi dan posmatra snimanje filma. Batler je u ulozi zabavljača koji sa decom pozira pred fotoaparatom. Do njega stoji Fajns i razmišlja o scenama s vojnicima i o tome šta sledeće treba da urade. Obrijan do glave u sivoj besprekorno ispeglanoj majici, farmerkama i iznošenim patikama, mogao bi da prođe kao vojnik van dužnosti. Odaje utisak da je opušten, ali i spreman da rukovodi problematičnom situacijom.

Izabrati Šekspira za rediteljski debi i još izazivati Šekspira može izgledati kao svojevrsna špijunaža kojoj je  Fajns pribegao. On pravi šale na račun pojedinih reakcija finansijera sa prošlogodišnjeg Kanskog festivala: „Spomenete Šekspirov film i primetite paniku u njihovim očima“. Mora da je mrzeo sve te uštogljene ljude u odelima. „Do izvesne mere sam stiskao zube“.

Kaže da je dobio ideju da snima Koriolana kada je igrao tu ulogu na pozorišnim daskama 2000. U proteklih nekoliko godina ta zamisao je postala njegova opsesija. Ukoliko se izostave teži delovi, ostaje emotivna tragedija koja prerasta u bioskopsku predstavu. „U njoj nema zatvorenika“, rekao je, „Nema lirike. To mi se dopada“. Fajns je obavio veliki deo dosadnog posla pre nego što je dobio bilo kakvu finansijsku podršku, približavajući se Džonu Loganu, piscu scenarija za Gladijatora, koji je tekst napisao bez prethodnog plana. Prema mišljenju izvršnog producenta Kolina Vejnsa, gotovi proizvod je grubo rečeno urednički posao i nešto što „okreće stranice“.

Koriolan je predstavljen kao Šekspirov najmanje saosećajan tragični heroj. Prognan iz Rima, postaje otpadnik i zajedno sa Aufidisom maršira gradom. „Na neki način mi se dopada njegova nedopadljivost“, objašnjava Fajns. Ovo je najsadržajnija filmska uloga od filma Čitalac (The Reader). Odmah nakon što je završio nastup u pozorištu hteo je ponovo da igra Koriolana. Zašto? „Verovatno zato što sam smatrao da nisam u potpunosti istražio tu ulogu, da je nisam u potpunosti otkrio“.

Drama je godinama bila podložna političkim interpretacijama i levice i desnice. U nacističkoj Nemačkoj Koriolan je bio heroj hitlerovskog tipa, dok su ga nakon Drugog svetskog rata Amerikanci zabranjivali. Breht je tokom poslednjih godina života radio na marksističkoj adaptaciji drame. „Smatram da je pogrešno da se od toga pravi politička poruka“, kaže Fajns.

Međutim, on dodaje da je reč o drami koja i danas živi. Pošto je završio filmski scenario, pronašao je odjeke u ratovima i protestima širom sveta: u Atini, Burmi, Somaliji, Iraku. Čak u prošlonedeljnom sramnom javnom nastupu Gordona Brauna. Fajns ima scenu u filmu u kojoj uglađeni politički operativac Brajana Koksa cenzuriše Koriolana pošto se podsmeva ljudima u senatu, stavljajući ruku preko mikrofona. On je tu scenu zasnovao na gafu Džordža Buša sa samita G8 iz 2006. kada je ovaj ćaskao sa Tonijem Blerom ne primećujući da je njegov mikrofon uključen.

Fajns je svoju verziju Rima predstavio kao moćnu državu, a Volšane kao stariju zajednicu koja se bori da zadrži autonomiju. Spomenuo je paralele između Izraela i Palestine, Rusije i Čečečnije, ali nastoji da naglasi da je to sporedna priča, koja nije eksplicitno prikazana u filmu.

Lako se može uočiti razlika između rimskog i volšanskog vojnika. Rimljani su u kamuflažnom odelu visoke tehnologije. Veći deo njih su pripadnici specijalnih snaga pozajmljeni od srpske vojske i mada Fajns tvrdi da su svi „zaista slatki“, oni zapravo poseduju kamenu čvrstinu. Volšani su više u ritama sa Če bradama, pirsinzima i povezima oko glava ili vratova. Takođe imaju neobične tetovaže – „Pištolje i ruže“, kaže šminker, vadeći nacrte koji predstavljaju mešavinu ranih hrišćanskih simbola i vojnih znakova raspoznavanja.

Fajns kaže da je obišao celu istočnu Evropu da bi pronašao svoj grad u nedođiji. Kaže da je Bukurešt isuviše podsećao na Čaušeskua, bio je u Zagrebu i Sarajevu pre nego što se skrasio u Beogradu. Dobili su dozvolu da scene u Rimskom senatu tri vikenda snimaju u srpskom parlamentu (što će objasniti ministar unutrašnjih poslova). Kada je reč o glumačkoj sviti, okupio je glumačku ekipu koja uživa poštovanje. To je bilo kritično, rekao je: „Tako sam više puta spasao glavu. Kada pokušavate da u tome direktno učestvujete, oslanjate se na observacije i spremnost drugih ljudi“. Vejns, koji poznaje Fajnsa dvadeset godina, kaže da reditelj odaje utisak pouzdane osobe. „Beskompromisan je, ljudi ga poštuju. Spajanje ove dve karakteristike definitivno je od pomoći“.

Filmska ekipa predstavlja mešavinu Britanaca i Srba, dok su glumci na sličan način izmešani. Tu je Ašraf Barhom (izraelski Arapin), južnoafrički glumac Džon Kani, dok Dragan Mićanović predvodi Srbe. Britance predstavlja Brajan Koks, koji igra zlog političkog prepredenjaka, Džejms Nezbit i Pol Džeson. Međutim, svi zaposleni na snimanju filma najviše pričaju o ulozi Vanese Redgrejv koja igra Volumniju, majku koja je podigla Koriolana kao rimskog ratnika.

I naravno tu je Batler. Fajns je objasnio svojoj glumačkoj postavi da želi glumca koji poseduje fizičku harizmu, nekoga koga bi publika smatrala borcem. „Potrebno je da ljudi veruju da on može da pobedi. Da li će Aufidijus žestoko napasti Koriolana?“

Nakon ručka pritisak raste. Treba snimiti scenu sa Batlerom koji vodi zamornu bitku u poraženom gradu, nailazeći na rezultate rimskih zverstava. Neko iz filmske ekipe namešta leš deteta sa prostrelnom ranom na glavi pored automobila na koji je izvršen napad. Unutra na prednjim sedištima su pognuta tela muškarca i žene, dok devojčica leži na leđima. Fajns nadgleda situaciju. Batler nije na vidiku, ali ga možete čuti kako psuje za sebe, pripremajući se psihički za snimanje.

Nakon što Fajns uzvikne „akcija“ i povuče se iza monitora, Batler ulazi u kadar teturajući se, zaustavlja se kod automobila i počinje dugi monolog pun izliva besa i kune se da će se osvetiti Koriolanu. Sat vremena kasnije snimanje scene je završeno. Sledi spontani aplauz za Batlera, a Fajns upućuje široki osmeh.