Zašto smo ostali bez Ćacilenda sad kad nam je najpotrebniji?

Pogotovo, posle skromnog pokušaja vađenja, kladioničarskom terminologijom „azijskog hendikepa“, u obliku novogodišnjeg bazara, koji je kako je to neko prokomentarisao, uspeo u nekim svojim bizarnostima da ponudi i jači osećaj susramlja od samog slobodarskog brloga u centru metropole.

O bazaru možemo kratko i ne moramo daleko. Skoknimo, recimo, do najbližeg nam Temišvara. Grada okruženog jednim od najsiromašnijih delova Rumunije, do deset puta manjeg od Beograda. I pogledajmo kako on izgleda za božićne praznike. A onda vratimo kadar na naše „Božićno seoce“ sa onih nekoliko kućica od koji dobar deo većinom nije radio i onog kokičara koji je nabio kapuljaču i rodoljub kokiča! Pa zaista? Krah kičeraja B(ožićne) produkcije.

Ali, sudeći po najavama vlasti, nas očekuje i najbolja i najgora godina u istoriji. I jedino je logično, u tako postavljenim datostima, da Ćacilend ostane, barem na decembarskim gabaritima, a bogu fala kad malo zagreje, da se širi dalje.

Što ne bi svako mesto u Srbiji imalo deo za zabarikadiranim članovima režima gde ne vrede zemaljski zakoni države Srbije? No jedino reč odabranog i njegova usmena predanija? Srbija ionako ima veliku tradiciju lokalnih kabadahija, koju vučemo još, barem iz onog što možemo da pročitamo, Srednjeg i Novog veka pa naovamo. I ovo je idealna prilika da preživimo jedan pravi kabadahijski krešendo!

U nestanku Ćacilenda i dobro je i loše je što ga je predsednik uklonio sam. Loše je, jer kako ga je uklonio tako može i da ga vrati. A dobro je, jer je izbegnut sukob, a za sukob je bio spreman.

Posvađan sa većinom svojih građana, predsednik će početak godine tako otvoriti jednim fiksom na Evropsku uniju, zbog čega je, vrlo moguće, morao da sloni i ovu nehigijensku nastambu. Šta god trubili nosioci funkcija, dovoljan je jedan pogled na crte lice čuvara Ćacilenda da bude jasno o čemu se tu radi. Kad im se zagrebu biografije, zbrajaju se i godine provedene na neslobodi. A delegacije obično imaju oči i znaju da čitaju.

Gledajući poslagane konture na sceni za godinu pred nama, deluje da naša vlast nema kapacitet da se kladi na EU. Pre će biti da će predsednik da baci neki „Hail Mary“ pa gde završi. I on i mi sa njim.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.