Ćao, Ćacilend: Reporterka Danasa na demontiranju šatorskog naselja, građani u komentarima nemaju mnogo milosti

Ćacilend su neposredno pred veliki studentski protest pod sloganom “15. za 15”, 15. marta, naselile pristalice SNS-a i tzv. studenti koji žele da uče.

Oni su iza sebe ostavili utaban, izgažen park, po koji šator i redove ToiToi mobilnih toaleta, koji će u skorijem periodu verovatno biti izmešteni.

Pre Ćacilenda, Pionirski park je bio prostor za decu i građane, neke autohtone vrste biljaka, tamo su živele ptice, pa i šišmiši i druge životinje, da bi prethodnih devet i kusur meseci prostor okupirale sitnije i krupnije „zverke“.

O njihovom moralnom kodeksu nisu kružile baš najbolje priče, a u njihov opskurni nedostatak ukusa prilikom odabira muzičkog repertoara za određene prilike, mogli su svi da se uvere.

Sada se, prema najavi predsednika Aleksandra Vučića, na tom prostoru otvara božićno selo.

Kada se i taj vašar završi, isčekuje se ponovno uspostavljanje saobraćaja, mesecima nakon što su neke od glavnih gradskih linija koje povezuju Beograd, poput autobusa 26, 27, 37, promenile svoju rutu.

Trenutno se u Ćacilendu nalaze radnici i policija, ljudi neometano prolaze pored, a Danas je oko njega obišao krug i razgovarao sa prolaznicima.

Jedna građanka je stajala na semaforu sa zamišljenim pogledom uperenim u park. Pitali smo je šta misli o uklanjanju šatorskog naselja.

– Nemam poverenja. Vidim da ovde više nisu šatori, sad su neke kućice. Ne znam šta da mislim uopšte. Baš sad idem da vidim kako izgleda park u kome sam ja rasla, za koji me vežu vrlo lepe uspomene i sigurno će mi biti veoma teško kada ga vidim. Ali osećam potrebu da se makar ponadam da će se sve skloniti. A možda i neće, možda je u pitanju još jedan trojanski konj – kaže ona za Danas.

Zatim smo se uputili pravac „Londona“ da bismo skrenuli ka Novom dvoru na Andrićevom vencu. U uličici tačno iza Ćacilenda, bočno od dvora stajala je grupa stranaca koja verovatno obilazi Beograd. Nismo ih prekidali u turi da bismo ih pitali za mišljenje o poslednjim ostacima Ćacilenda, ali nismo mogli da ne čujemo simpatičnu opasku njihovog vodiča, našeg porekla, koji je grupi, uz smešak, pokazao dvor i kazao: “This is where our president works „25“ hours a day.”

Grupa je na uzvratila osmehom, kao da je upućena u političku situaciju Srbije.

Zatim smo skrenuli ka Trgu Nikole Pašića i pravcu Skupštine da fotografišemo radove, jelke, binu i ukrase koji se tamo postavljaju.

Jedan gospodin je takođe zainteresovano posmatrao šta se događa. Zastao je da porazgovara. Pitali smo ga šta misli o uklanjanju šatorskog naselja. Predstavio se kao Beograđanin Zemunac.

– Ovo je bio jedan svinjac. Ovo nije bilo nikakvo šatorsko naselje, bio je skup najgorih kriminalaca, džeparoša, neradnika, beskućnika, budala, koji su za pare radili ono što im kaže predsednik. Ne bi oni ni sklanjali ovo, jer ih ne interesuju ni studenti, ni novinari, ni građani, ni ljudi, nego su dobili naredbu iz Evropske zajednice. A Vučić će, da bi očuvao vlast, uraditi sve što mu oni koji su jači od njega nalažu. Isto kao što će ova bezrepa stoka uraditi sve što im on nalaže. To što sada prave, to je sve zajedno jedna velika lakrdija. I ovo božićno selo, šta li će već da bude – ocenjuje naš sugrađanin.

Kako za predsednika, tako ni za bivše stanovnike šatorskog naselja, on nije imao lepu reč.

– Zamislite vi, ovi ljudi koliko su naneli zla milionima poštenih, vrednih ljudi. Ova bezrepa stoka, koja ne zna azbuku od A do Š, koja ne zna tablicu množenja, oni su sa odštapanim diplomama dobili plate umesto ljudi koji su školovani, koji su bez posla i koji rade po trafikama, umesto njih, dok doktore, sudije i profesore otpuštaju – kazao je za Danas naš sugrađanin.

Istakao je i to da se za slobodu mora boriti.

– Ja sam od 90-ih godina na ulici u borbi za slobodu. Jurili su me, znaju me, ja se njih ne bojim, platio sam to hiljadu puta skupo, ali znajte šta – neko mora da se bori – zaključuje Beograđanin iz Zemuna.