„Pošla majka da potraži sina“: Sunovrat srpskog društva u jednoj pesmi ispred Ćacilenda

Od tragedije koja je promenila svakog normalnog građanina u Srbiji prošlo je više od godinu dana. Krivci, nažalost, još uvek nisu pronađeni.

Svaki osumnjičeni je prošao bez kazne ili sa minimalnim pritvorom, zaštićen partijskom knjižicom i sistemom koji trune iznutra.

Zbog korupcije i pohlepe ubijeno je šesnaest ljudi. I dok je tragedija pogodila svakog od nas, najteži teret i dalje nose porodice žrtava. Jedna majka – Dijana Hrka – odlučila je da ugrozi svoj život i stupi u štrajk glađu kako bi se izborila za pčravdu, i istinu o smrti svog sina.

Kao i mnogi pre nje, odlučila je da štrajkuje ispred Skupštine, ali joj Vučićevi „junaci“ nisu dozvolili da njen protest prođe mirno.

Treći je dan njenog štrajka. Iz Ćacilenda, rugla u centru Beograda, neprekidno pršti muzika.

Paraziti ovog društva, besposličari koji, verovatno zbog dnevnica svaki dan i svaku noć provode u toj improvizovanoj faveli, Dijanu psihički maltretiraju puštanjem namenskih pesama.

U najmanju ruku je bolesno – do pre tri dana nezamislivo – da će u samom centru Beograda ćaci imati toliku „slobodu“ da majci koja tuguje puštaju pesme poput „Srpkinja je mene majka rodila“ i „Pošla majka da potraži sina“.

Svaka sumnja da su ćaci ljudi zvanično je nestala. U njima ne postoji nijedna naznaka ljudskosti, empatije ili solidarnosti.

Državni vrh, pak, pokazuje da uvek može gore – dokazali su da su beskrupulozni do mere koja kod svakog normalnog čoveka izaziva gađenje i mučninu.

Nejasno je više i šta žele da postignu – da li teže građanskom ratu, novim žrtvama, ili samo žele da Hrku potpuno slome.

Za Anu Brnabić, ćaci su „najlepša srpska reč“. Za Vučića – „junaci“, što je ponovio i juče kod Milomira Marića, dok se u Ćacilendu slavilo. Čelnici Srpske napredne stranke i njihovi kriminalci iz Ćacilenda izgubili su svaki kompas. Ili, što je verovatnije, svesno žele da svima naprave pakao od života.

Na njihovu nesreću, Dijana i dalje stoji uspravno, nepokolebljivo, kao i svi slobodoumni i zdravorazumski građani Srbije.

Ničija nije gorela do zore. Aleksandar Vučić će, pre ili kasnije, odgovarati za svoja zlodela – zajedno sa svojim poltronima i najnižim slojem naprednjačkog lanca ishrane – ćacima.

Koliko god provocirali i trudili se, iz ove borbe neće izaći kao pobednici. Svakim svojim jezivim postupkom ne plaše narod – samo ga hrane besom. I taj bes će im, kad-tad, pokucati na vrata.