Čak 40 odsto građana Srbije smatra da ne treba težiti jednakosti u društvu 1Foto: J. Stanković

Čak 40 odsto građana Srbije smatra da ne treba težiti jednakosti u društvu, a trećina da etničke grupe i ne treba da budu jednake. To su pokazali rezultati istraživanja Mreže psihosocijalnih inovacija (PIN) koji su danas predstavljeni u Medija centru Beograd.

Rezultati istraživanja pokazali su i da je srpsko društvo duboko podeljeno po pitanju jednakosti – 40 odsto ljudi misli da su ljudi jednaki, a 40 odsto da nisu, kao i  da u Srbiji i dalje postoje ozbiljne razlike i negativna osećanja između pripadnika različitih društvenih grupa.

Predstavljeni podaci rezultat su dva istraživanja koja su sprovedena u proteklom periodu. Prvo istraživanje sprovedeno je na reprezentativnom uzorku građana po pitanjima razlika između etničkih grupa nakon vanrednog stanja, tokom kojeg je velika pažnja javnosti bila usmerena na migrante.

„Stanje sa pandemijom je dodatno rasplamsalo sve probleme koji su postojali i ranije. Ispostavilo se da 20 odsto građana smatra da treba zatvoriti granice za migrante“, rekla je istraživač Jovana Bjekić.

U socijalno egalitarnim društvima ljudi se smatraju međusobno jednakim, u smislu da svi imaju ista prava kao i mogućnosti za ostvarenje tih prava. Ipak i po pitanju jednakosti, stavovi ispitanika u našoj zemlji su se veoma razlikovali.

„Pojavile su se grupe koje su bile veoma radikalne u izrazavanju svojih stavova. Te grupe je činio veliki broj ljudi koji su se zalagali za to da migranti i izbeglice ne treba da borave u Srbiji“, objasnila je Bjekić.

Najviše ispitanika izjasnilo se da negativna osećanja gaji prema Albancima.

„U idealnom svetu svi bismo imali neutralna osecanja prema svakoj grupi. Ipak, pokazalo se da mali broj nasih ljudi gaji osecanja. Čak 48 odsto negativnih osecanja u Srbiji usmereno je prema Albancima, a nakon njih slede negativna osećanja prema Hrvatima, što se i može razumeti, ali i prema izbeglicama sa Bliskog istoka za šta se izjasnilo čak 40 odsto naše populacije“, rekla je Bjekić.

Učesnici u istraživanju su upitani i o tome kakav im je stav prema Srbima, a 5,4 odsto njih se izjasnilo negativno.

Mladi imaju pozitivne stavove prema drugim grupama

Drugim istraživanjem obuhvaćeni su srednjoškolci iz Beograda i Sandžaka.

U Beogradu učenici srednjih škola su dominantno Srbi a u Sandžaku Bošnjaci.

„U Beogradu 9,6 odsto ispitanih učenika ima negativna osećanja prema Bošnjacima, dok u Sandžaku 14,7 odsto mladih ima negativan stav prema Srbima“, navela je psihološkinja Draga Šapić.

U Sandžaku Bošnjaci jesu većina, ali su manjina u zemlji u kojoj žive.

Važno je pitanje poznatosti i kontakta, pa Bošnjaci nisu dovoljno poznati mladima u Beogradu.

Istraživanje je pokazalo da mladi većinom ne biraju prijatelje na osnovu etničke pripadnosti.

Čak 40 odsto građana Srbije smatra da ne treba težiti jednakosti u društvu 2
Foto: J. Stanković

„Kada su u pitanju konkretne situacije u kojima dolazi do direktnog kontakta, osećanja su mnogo pozitivnija. Mladi iz Beograda i iz Sandžaka su se izjasnili da im ne bi smetalo da im prvi komšija, drug iz klupe, prijatelj bude neko ko pripada drugoj grupi“, istakla je Šapić.

Međutim, kada su upitani o tome da li bi im smetalo da im partner bude pripadnik druge grupe, ovaj procenat se znatno povećao.

„Oko 18,8 odsto učenika iz Beograda se izjasnilo da bi im smetalo da partner bude Bošnjak, dok je čak 59 odsto njihovih vršnjaka u Sandžaku reklo da bi smetalo da im partner bude Srbin“, dodala je Šapić.

Radije prihvatamo da nam migrant bude prijatelj nego da boravi u našem gradu

„Isključivanje nastaje na nivou za koji se očekuje da je trajan i to počinje na nivou porodice. Oko 60 odsto ljudi se slaže da migranti treba da privremeno borave u gradu u kojem živimo, ali verujem da postoje ljudi koji ne bi voleli ne samo migrante nego ne bi voleli nikoga“, rekla je Jovana Bjekić.

Čak 46 odsto stanovništva u Srbiji nema problem da mu prijatelj bude migrant.

„Ipak, 30 odsto njih izjasnilo se da im nije u redu da im migrant bude prvi komšija, 25 odsto ne želi da se migrant doseli u njihov grad, a isti je procenat i onih koji ne žele da im migrant postane član porodice“, naglasila je Bjekić.

Pre prihvatamo da nam migrant bude prijatelj i saradnik na poslu, nego da živi u istom gradu kao mi, pokazali su rezultati istraživanja.

„Građani se na prvom mestu plaše da će izbeglice i migranti predstavljati ekonomski teret za zemlju. Drugi razlog negativnih osećanja prema njima je strah od toga da će migranti povećati stopu kriminala u Srbiji. Čak trećina građana smatra da su migranti bili zdravstveni rizik za vreme pandemije iako su oni za to vreme bili zatvoreni u cenrima za azil“, istakla je Jovana Bjekić.

Propaganda je glavni razlog negativnog stava prema pripadnicima drugih etničkih grupa.

Čak 40 odsto građana Srbije smatra da ne treba težiti jednakosti u društvu 3
Foto: Beta/Saša Đorđević (Arhiva)

„Lakše je napisati naslov ‘Migrant napao devojku’ nego ‘Muškarac napao devojku’, jer to prodaje novine. Problem je što se to mišljenje ustali i gradi se nepoverljivost. Zbog tolikog plasiranja laznih informacija 40 odsto građana veruje da su migranti pripadnici terorističkih organizacija“, istakla je Bjekić.

Za vreme vanrednog stanja građani su migrante posmatrali kao najveće neprijatelje, ali sada toga više nema, jer su tada ljudi bili besni i svoj bes su morali da usmere na nešto. Sada su manje ljuti pa se to manje projektuje na manjinske grupe.

„Građani nemaju kontakt sa migrantima, 92 odsto građana nikada u životu nije imao direktan kontakt, a 85 odsto čak ni indirektan“, pokazalo je istraživanje.

Više ljudi je imalo pozitivan nego negativan kontakt sa migrantima.

Ostatak stanovništva svoje mišljenje formira na osnovu informacija koje im se plasiraju.

Više od sedam odsto učenika se ne oseća bezbedno u svojoj školi

„Čak 60 odsto ispitanih učenika se slaže sa tvrdnjom da svet ide ka propasti“, naglasila je Draga Šapić.

Prema rezultatima istraživanja, usamljeno dete koje nije uklopljeno u školu i koje ima izražen osećaj razlikovanja grupa sklonije je nasilju.

„Oružana borba je jedini nacin da mladi spasu svoje drustvo – šest odsto se slaže sa tim. Kada ovo prenesemo na odeljenje od 30 učenika, to je dva učenika po odeljenju koja se slažu sa ovom tvrdnjom“, što je zabrinjavajuća cifra, rekla je psihološkinja Draga Šapić.

Dodala je i da se čak 7,3 odsto učenika ne oseća bezbedno u svojoj školi.

Čak 40 odsto građana Srbije smatra da ne treba težiti jednakosti u društvu 4
Foto: Pixabay/Ambermb

Kroz propagandu se stvara negativan stav o drugim grupama

U poslednje vreme bilo je poziva i ideja za organizovanje skupova protiv izbeglica, a čak i momenata sa konkretno organizovanim akcijama da se oni proteraju i da im se zabrani ulazak u neko mesto.

„Oko 19 odsto ljudi kaže da bi učestvovalo u protestu protiv migranata, a peticiju o ovome bi potpisalo čak 60 odsto građana Srbije“, dodala Jovana Bjekić.

Više ljudi je spremno da izađe na ulice i reaguje protiv migranata nego onih koji znaju koliko migranata ima.

„Čak 50 odsto građana Srbije ne zna koliko migranata trenutno boravi u Srbiji. Veliki procenat građana misli da je tu preko 100.000 migranata, a zapravo samo 20 njih godišnje podnese zahtev za azil“, istakla je Bjekić.

„Ljudima je lakše da prihvate ono što im se prikaže nego da se raspitaju o tim informacijama“, rekla je Šapić.

Prevencija, obrazovanje i angažovanje mladih najviše utiču na sprečavanje radikalizacije mladih koja može voditi do nastanka ekstremizma.

„Na osnovu rezultata u četiri srednje škole u Srbiji sprovedene su psihoedukativne radionice koje su podsticale mlade da se okrenu i ka sebi i da se osnaže da podele svoje mišljenje. U drugom bloku radionica fokus je bio na razvijanju emocionalne inteligencije“, objasnila je psihološkinja Isidora Živić.

Onlajn trening za mlade lidere je sproveden nakon toga, u maju 2020. godine.

„Mladi lideri, njih 18, imalo je prilike da se obuči kako da predstavi svoje ideje u široj zajednici kroz organizaciju događaja“, dodala je Živić.

Veoma je bitan način na koji se sve ove informacije prenose, a najvažnije je da mladi to shvate i da se angažuju kako bi se radikalni stavovi promenili.

„Nije samo pitanje znanja i informacija nego i načina na koji se informacije plasiraju. Mlade treba edukovati o ekstremizmu, socijalnoj dominaciji i ostalim problemima o kojima smo govorili, ali treba ih i osnažiti da se okrenu sebi kako bi se radikalizam suzbio“, zaključila je Jovana Bjekić.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.